Saobraćajne nezgode i kako ih izbeći

Niko ne želi da doživi saobraćajnu nezgodu. Pored stresa i traume zbog preživljavanja takvog iskustva – da ne pominjemo mogućnost da budete ozbiljno povređeni – sudari vam mogu sasvim upropastiti odmor, nametnuti velike troškove popravke i povećati cenu premije osiguranja automobila.

Bezbedna vožnja treba da bude najvažniji prioritet svakog vozača. Nažalost, ne pridržavaju se svi tog principa. Najveći broj nezgoda može se sprečiti na sasvim jednostavan način - ograničenjem brzine kretanja, boljim fokusiranjem na vožnju i izbegavanjem vožnje pod dejstvom alkohola i opijata.

Zašto se nezgode dešavaju?

Saobraćajne nesreće se dešavaju bez obzira na naše vozačke veštine i mere predostrožnosti. Postoji mnogo razloga zbog kojih dolazi do sudara. Statistički podaci kažu da je više od 90% saobraćajnih nezgoda rezultat ljudske greške. Neki od najčešćih su:

• Neprilagođena brzina. Izraz „brzina ubija“ nailazi na svoju potvrdu gotovo svakog dana – prebrza vožnja vodeći je uzrok fatalnih ishoda na našim putevima. Povećanje brzine višestruko povećava rizik od nesreće i težinu povreda tokom nezgode: zaustavni put se povećava, a smanjuje se sposobnost procene predstojećih događaja.
• Vremenski uslovi. Loša vidljivost, klizavi putevi i drugi otežani uslovi za vožnju često su posledica lošeg vremena. Ovo se ne dešava samo zimi; čak i tokom leta mogu se dogoditi bujične poplave i neočekivane kišne oluje koje vožnju mogu učiniti veoma stresnom.
• Loša koncentracija u vožnji. Ometanje vozača je jedna od najvećih pretnji: korišćenje mobilnih telefona, obedovanje za volanom, razgovor sa putnicima i petljanje sa elektronskim uređajima vrlo često prethode nezgodama.
• Nasilnička vožnja. Otprilike 40% saobraćajnih nesreća dešava se na raskrsnicama, a uzrok je prolazak na crveno svetlo ili znak za zaustavljanje. Prebrzo menjanje traka, očigledno zanemarivanje bezbednosti i/ili imovine drugih, i namerno nepoštovanje mera opreza su takođe elementi nasilničke vožnje, kao što je i agresivna vožnja koja uključuje svaku kombinaciju saobraćajnih prekršaja koji ugrožavaju druge vozače ili imovinu, uključujući prekoračenje brzine.
• Alkohol i droge. Brojne kampanje tokom godina podsticale su vozače da ostanu trezni pre nego što sednu za volan. Bez obzira na to, vožnja pod dejstvom alkohola ostaje vodeći uzrok sudara i smrtnih slučajeva u saobraćaju. Za svako povećanje koncentracije alkohola u krvi od 0,05 promila, rizik od nesreće se udvostručuje. Takođe, pospanost ili potpuna iscrpljenost mogu narušiti sposobnost vozača da kompetentno reaguje ili razaznaje uslove na putu.

Kada je automobil „kriv“ za nezgodu?

Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputu (NHTSA) sprovela je višegodišnje istraživanje kako bi identifikovala najčešće mehaničke kvarove koji dovode do saobraćajnih nezgoda. Izdvojene su četiri automobilske komponente, odnosno delovi koji izazivaju najveći broj nesreća.

Istrošene gume. Gume koje su istrošene usled dugotrajne eksploatacije ili lošeg kvaliteta su čest uzrok saobraćajnih nezgoda. NHTSA je zabeležila da je čak 35% nezgoda uzrokovano istrošenim gumama, koje su sklonije proklizavanju i lošije reaguju tokom manevrisanja i nagle promene pravca, a podložnije su i havarijama (guma koja eksplodira tokom vožnje gotovo sigurno će prouzrokovati sudar sa drugim vozilom). Zapamtite: sistem za oslanjanje i pneumatici su garant bezbedne vožnje.

Neispravne kočnice. Na NHTSA-ovoj listi auto delova koji najviše izazivaju nesreće, neispravan kočioni sistem zauzima drugo mesto. Isto istraživanje je pokazalo da je 22% nesreća uzrokovano neispravnim/nekontrolisanim kočnicama, pretežno diskovima i pločicama. Najčešće su u pitanju curenje kočione tečnosti iz neispravnih ili istrošenih kočionih vodova i oštećenje kočionih diskova. Redovno održavanje kočnica uvek treba da bude prioritet, jer kočnica glavu čuva!

Neispravna svetla. Sistem za osvetljenje je još jedna komponenta vozila odgovorna za mnoge sudare. Prema studijama, upotreba farova tokom dana smanjuje broj ukupnih saobraćajnih nezgoda za 10%. S druge strane, polomljena svetla, uključujući i zadnja svetla, mogu otežati pregled kroz slabo osvetljene oblasti i po olujnom vremenu.

Loše vešanje. Četvrti najčešći deo automobila koji izaziva saobraćajne nezgode je loš sistem za oslanjanje. Neispravno vešanje može dovesti do gubitka kontrole nad vozilom. Redovno održavanje vozila trebalo bi da pomogne da se ovakve situacije izbegnu. Inače, veruje se da je neispravan sistem vešanja odgovoran za tri odsto svih saobraćajnih nesreća. Slično važi i za upravljački sistem.

Koji delovi se najviše oštećuju tokom udesa?

Možda nije loše znati još i koji se delovi vozila obično oštećuju tokom nezgoda na putu, odnosno na koje popravke i zamene u tom slučaju treba računati (kupovinom delova onlajn, naravno). Najčešće oštećeni delovi u saobraćajnim nezgodama su:

• Prednji i zadnji branici. Prednji branik je deo koji ubedljivo najčešće strada. Oštećenje se može javiti u obliku ogrebotina, udubljenja i lomova. Zadnji branici takođe često završe napukli, udubljeni ili potpuno uništeni.
• Blatobrani. Bočni udarci su posebno destruktivni za blatobrane. Srećom, popravka ili zamena je obično jednostavna i rešava se slično kao defekti na karoseriji.
• Hauba i poklopac prtljažnika. Zgužvana hauba je uobičajena slika za saobraćajne nezgode, a udubljenja na haubi ili poklopcu prtljažnika mogu biti uzrokovana i gradom ili kamenjem. Iako bi neki vozači radije otpisali oštećenje haube i poklopca prtljažnika kao kozmetičke kozmetički problem, važno je popraviti ih kako bi se pravilno zatvorili. Hauba ili poklopac prtljažnika koji se otvara tokom vožnje je maltene siguran način da izazovete nesreću.
• Prednja i zadnja vrata. Oštećenja oplate vrata najčešće nastaju pri bočnim udarima. Vrata modernih automobila dizajnirana su da zaštite putnike u slučaju sudara i u njima postoje mnogi sigurnosni sistemi. Zato ih treba zameniti posle svakog oštećenja (serviseri obično predlažu zamenu vrata čak i ako su oštećenja manje ozbiljna, jer mehanizam naizgled može izgledati dobro, ali je u stvarnosti nefunkcionalan).
• Rešetka hladnjaka. Posle prednjeg branika, prva na udaru je rešetka hladnjaka. Dizajnirane da propuštaju vazduh u motorni prostor, rešetke su prilično čvrste, ali redovno stradaju u sudarima. Oštećenu rešetku treba zameniti iz najmanje dva razloga. Prvo, ona može ograničiti protok vazduha, uzrokujući probleme sa hlađenjem motora. Drugo, oštećena rešetka estetski izgleda veoma loše.
• Vazdušni jastuci, klima uređaji i grejači. U većini slučajeva, vazdušni jastuci, klima uređaji i grejači trpe najštetniji uticaj u umerenim i teškim sudarima i to su delovi koje obavezno treba proveriti posle ovakvih nezgoda.

Najčešće vrste sudara i kako ih izbeći

U savete o tome kako produžiti vek automobila svakako treba uvrstiti i izbegavanje saobraćajnih udesa – u suprotnom, reciklaža automobila ostaće jedina izgledna opcija. Pogledajmo ukratko koji su najčešće sudari i kako ih možemo izbeći.

1. Sudari sa zadnje strane. Bilo da ste vozač koji udari vozilo ispred vas ili vozač kojeg udari vozilo iza vas, ove nezgode se često mogu izbeći. Razmotrite ove savete:
2. Držite odstojanje. Vozite dovoljno daleko iza automobila ispred sebe da biste mogli bezbedno da se zaustavite. Ovo je posebno tačno u lošim vremenskim uslovima. Ostanite najmanje tri sekunde iza vozila ispred vas, a duže ako ste u težem vozilu. Produžite ovo vreme kada su vremenski uslovi loši.
3. Vozite planski. Izbegavajte situacije koje bi vas mogle naterati da iznenada koristite kočnice. Ako se vozač iza previše „lepi“ ili ne obraća pažnju, naglim kočenjem ga možete dovesti u iskušenje da vas „čukne“.
4. Održavajte koncentraciju. Nikada ne skidajte pogled sa puta da biste jeli, pročitali tekstualnu poruku ili pronašli telefon. Ako vozač ispred vas iznenada stane, dovoljna je samo jedna sekunda ili manje da krenete auto limaru u pohode.
5. Ne vozite kada ste pospani ili pod uticajem psihoaktivnih supstanci.  Višestruko je veća verovatnoća da ćete praviti greške u vožnji kada ste pospani ili pod dejstvom droge ili alkohola.
6. Oštećenje parkiranog automobila. Bez obzira da li ostavljate automobil na parkingu ili na putu, preduzmite korake kako biste izbegli oštećenja:
7. Idite do kraja. Ne parkirajte na najprometnijem delu parkinga. Umesto toga, izaberite prostor daleko od gustog saobraćaja.
8. Maksimizujte prostor. Uvek parkirajte u centru parking mesta. Premestite vozilo ako je preblizu linije za parkiranje. Tako ćete izbeći udarce vozila koja ulaze ili izlaze iz susednih mesta.
9. Parkirajte u garaži ako možete. Takođe, pokušajte da ne parkirate blizu prometnih raskrsnica, uskih skretanja i prilaza. Drugi vozači možda neće videti vaše vozilo.
10. Nesreće sa jednim vozilom. Ovo uključuje sudare sa preprekama na putu, krhotinama ili životinjama, uz prevrtanja i nezgode pri vožnji van puta. Ove nezgode nije teško sprečiti:
11. Vozite u skladu s vremenskim (ne)prilikama. Čak i ako je vaše vozilo jedino na putu po kišnom, snežnom ili ledenom danu, vozite brzinom koja vam omogućava da zadržite kontrolu.
12. Uvek održavajte punu koncentraciju. Samo zato što ste jedina osoba na putu ne znači da je u redu slati poruke, obavljati telefonske pozive ili jesti dok vozite. Nikad se ne zna kada bi se uslovi mogli promeniti.
13. Ne vozite prebrzo. Prekoračenje brzine je uključeno u otprilike jednu trećinu svih smrtnih slučajeva na putu. Ponovićemo, brzina ubija čak i ako nema nikoga oko vas.
14. Oštećenje vetrobranskog stakla. Rupe i pukotine na šoferšajbni su uobičajena saobraćajna nezgoda koju vozači često mogu da spreče. Većina oštećenja automobilskih stakala dešava se kada druga vozila bacaju u vazduh kamenčiće sa puta. Zato držite odstojanje od automobila i kamiona. Takođe, nemojte voziti iza snežnih plugova kada ispuštaju so ili druge zrnaste materije. Neki delovi su dovoljno veliki da izazovu ogrebotine i pukotine na vetrobranskom staklu. Važno je i održavati ispravnost sistema za pranje vetrobranskog stakla.
15. Udesi na raskrsnicama. Raskrsnice su još jedno mesto gde se nesreće često dešavaju. Rastreseni vozači mogu da propuste saobraćajnu signalizaciju, a često se dešava da ne primete vozila koja zastaju pre nego što skrenu. Zato uvek odvojite trenutak nakon što se upali zeleno svetlo da biste bili sigurni da niko ne prolazi kroz raskrsnicu. Pazite na vozače koji prebrzo prolaze kroz žuto svetlo na poprečnoj ulici.

Šta da radite kad se nađete u nesreći

Jedna od tema kojom ćemo se pozabaviti u narednom periodu jeste i ponašanje vozača tokom saobraćajnih udesa. Ovom prilikom skrećemo pažnju na osnovne korake koje svaki učesnik u saobraćajnoj nezgodi treba da poštuje.

• Zaustavite auto ili pronađite sigurno mesto u blizini. Po zakonu ste obavezni da zaustavite svoje vozilo na mestu nesreće. Ako nije bezbedno da odmah zaustavite svoj automobil, trebalo bi da pronađete najbliže sigurno mesto. Ovo može biti zaustavna traka autoputa ili sporedna ulica udaljena od prometnog glavnog puta.
• Proverite da li ima povređenih i pozovite hitnu pomoć ako je potrebno (uverite se da u vozilu imate atestiran pribor za prvu pomoć).
• Razmenite detalje sa uključenim pojedincima. Obavezni ste da razmenite detalje sa vozačima uključenih vozila, uključujući imena i adrese i vozača i vlasnika vozila. Razmenite  informacije o vozačkoj dozvoli (snimite fotografiju) za kontakt detalje i zabeležite identifikacione oznake automobila (registracione tablice, marku i model) za sva uključena vozila.
• Prikupite informacije o incidentu. Osiguravajuća društva koriste informacije o mestu nezgode da utvrde krivicu i odgovornost. Zato uvek treba da pokušate da prikupite što više informacija o mestu nesreće. Snimite fotografije mesta sudara i oštećenja na vozilima. Takođe vodite detaljne beleške o važnim informacijama kao što su  doba dana, vremenske prilike, saobraćajni uslovi, uslovi vožnje. Sve ove informacije mogu biti korisne osiguravačima i policiji. Takođe razmenite kontakt podatke sa svim posmatračima ili svedocima koji mogu da podrže vašu priču o tome šta se dogodilo.
• Kontaktirajte vašu osiguravajuću kompaniju. Trebalo bi da se što pre obratite svom osiguravaču i dostavite mu sve detalje koje ste prikupili na mestu nezgode. Kada osiguravajuća kompanija bude obaveštena o nesreći, možete nastaviti da organizujete popravku automobila.

Više informacija o postupcima u slučaju saobraćajne nezgode možete pronaći na sajtu Auto moto saveza Srbije.