Kako voziti po hladnom vremenu

Vožnja tokom zime može biti veoma izazovna, pa je dobra ideja da se pripremimo za hladne dane tako što ćemo se još jednom podsetiti na ono najvažnije – kako da boravak za volanom učinimo što udobnijim i bezbednijim.

Zimski dani su kao stvoreni za lenčarenje pod ćebetom uz toplu čokoladu i omiljene TV serije i filmove. Međutim, u nekom trenutku moramo da skupimo hrabrost da izađemo napolje i suočimo se sa oštrim zubima njenog veličanstva Zime, koja ne štedi ni nas ni naše četvorotočkaše. „Dosadili ste već sa tom zimom“, reći ćete, ali budući da se tokom ovog perioda godine drastično povećava učestalost saobraćajnih nezgoda i najčešćih kvarova na vozilima, iskoristićemo i ovu priliku da se podsetimo na neke važne stvari u vezi sa ponašanjem za volanom i adekvatnim održavanjem automobila.

Uticaj vremenskih prilika na bezbednost saobraćaja ogleda se u činjenici da prilikom loših vremenskih uslova dolazi do smanjenja trenja između pneumatika i površine kolovoza, zatim do smanjene vidljivosti i otežanog upravljanja vozilom. Meteorološki faktori deluju na automobil i uslove saobraćaja – mehanički (vetar, kiša, sneg, poledica), utiču na vidljivost (magla, sumaglica, mrak) i deluju preko psiho-fizioloških funkcija vozača (atmosferski pritisak, temperatura i vlažnost vazduha).

Šta kaže statistika

Čeprkajući po statističkim podacima saznajemo da kiša, magla, sneg i poledica na putevima predstavljaju značajnu opasnost po bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Svakako najveća odgovornost leži na vozačima koji najpre moraju da pripreme svoj automobil za zimu, usvoje određene navike koji će olakšati boravak za volanom, ali i da se, na kraju, adekvatno fizički i psihološki pripreme za ono što ih očekuje na hladnom drumu.

Britanski istraživači sumirali su osnovne karakteristike zime na putevima u sledećim crticama:

• Četvrtina saobraćajnih nesreća u vezi sa vremenskim prilikama u vezi su sa snegom, bljuzgavicom ili ledom;
• Oko jedne trećine ispitanika ne vozi sporije tokom vlažnog vremena;
• Zimski mesec sa najviše stradalih u saobraćaju je decembar;
• U poređenju sa zimskim mesecima, letnji meseci imaju 29% više smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama (uglavnom zbog veće prosečne brzine kretanja);
• Upotreba soli na autoputevima smanjuje stopu saobraćajnih nezgoda za 93%.

Kako voziti po snegu

Kada voze po zimskom vremenu mnogi ljudi osećaju manji li veći diskomfor, strah ili drugi oblik stresa. Razloga za zabrinutost svakako ima, ali voziti pod stresom i neadekvatno ili preterano reagovati u problematičnim situacijama može imati katastrofalne posledice. Ako zazirete od vožnje po snegu, važno je da se informišete i obrazujete o zimskoj vožnji kako biste donosili sigurnije odluke kada se ukaže potreba. S druge strane, možda ste previše sigurni u svoje zimske vozačke veštine, posebno ako vaše vozilo ima pogon na sva četiri točka ili ako se previše uzdate u asistenciju savremenih elektronskih sistema. Čak i ako automobil dobro podnosi otežane uslove, morate biti oprezni kada vozite po snegu i ledu, jer niko nije nepobediv – dovoljna je samo jedna greška koja će vas vratiti u potragu za novim auto-delovima.

Kada dođe vreme da se krene na put tokom zime, postoji jedan cilj: održati kontrolu nad vozilom. Trzaji ili nagle promene brzine mogu da dovedu do gubitka vučne sile, pa zato valja slediti savete stručnjaka kako da vozite po snegu bez gubitka prianjanja na putu.

Ubrzavanje

Ubrzavajte lagano, koristite niske obrtaje i pređite u viši stepen prenosa što je ranije moguće. Krenite u drugoj brzini jer će to smanjiti obrtni moment i umanjiti proklizavanje točkova – neki automobili imaju zimski režim, koji radi isti posao. Lagano pritiskajte papučicu gasa, čak i ako to znači da će vam trebati više vremena da postignete željenu brzinu. Previše pritiska na papučicu gasa može dovesti do gubitka vučne sile i okretanja pogonskih točkova.

Tokom vožnje održavajte bezbednu udaljenost između vas i vozila ispred – stručnjaci savetuju da to bude čak 10 puta veći razmak od uobičajenog. Tokom vožnje uzbrdo, kada imate dovoljno prostora ispred sebe, možete da održavate konstantnu brzinu bez potrebe za menjanjem stepena prenosa. Pri kretanju nizbrdo, koristite nižu brzinu i pokušajte da izbegnete kočenje osim ako nije neophodno i, opet, pobrinite se da ostavite dovoljno prostora između sebe i automobila ispred.

Pridržavajte se ograničenja brzine na svim putevima. Veće brzine, naime, mogu dovesti do smanjenog prianjanja pneumatika, čime se povećava rizik od proklizavanja. Jedan od načina da brzinu držite pod kontrolom je da koristite niži stepen prenosa na menjaču i umesto da koristite kočnice za usporavanje, držite automobil u nižoj brzini. Ako koristite ručni menjač, pažljivo uključujte kvačilo – ako ga aktivirate naglo posle nakon značajnog ubrzanja, točkovi mogu da izmaknu kontroli. Savremeni automatski menjači su vešti u radu sa sistemima za kontrolu proklizavanja i prilagođavanju niskim nivoima vuče.

Skretanje

Kao što ubrzanje i kočenje treba preduzimati nežno i postepeno, na sličan način se treba ophoditi i prema sistemu za upravljanje, jer odsečni i nagli pokreti redovno dovode do proklizavanja.

U slučaju preupravljanja (eng. oversteer) dolazi do proklizavanja zadnjih točkova - kada prebrzo skrećete na snegu ili ledu, težina vozila se prebacuje na prednju osovinu, a zadnje gume gube prianjanje. Zadnji deo automobila će se okrenuti prema spoljašnjoj strani skretanja, a ne prema pravcu kojim upravljate. Tada treba upravljati u pravcu klizanja i lagano ubrzavati dok se ne povrati kontrola. Nikako ne treba pritisnuti kočnice ili prekomerno kompenzovati širokim i naglim pokretima upravljača.

Kada je reč o podupravljanju (eng. understeer), govori se o proklizavanju prednjih točkova. Kada vaše prednji pneumatici izgube prianjanje, pokreti upravljača neće uticati na smer kretanja automobila – samo će nastaviti da se kreće u svom trenutnom pravcu. U ovom slučaju treba skloniti nogu sa papučice gasa i polako okrenuti točak nazad ka centralnom položaju dok prednje gume ne povrate prianjanje. Nikako ne treba skretati jače u pravcu skretanja ili pritiskati kočnicu.

Kočenje

Slično kao u slučaju gasa, pedalu kočnice koristite za postepeno usporavanje, ne za iznenadna zaustavljanja. Kočenje je recept za proklizavanje po klizavom putu i zato kada se približavate krivini, kočite pre nego što počnete da okrećete volan. Ako automobil izgubi prianjanje, skinite nogu sa gasa i uverite se da su točkovi usmereni u pravcu u kojem želite da idete. Ako osetite proklizavanje, lagano se uvucite u njega – na primer, ako zadnji deo automobila klizi udesno, usmerite točkove udesno. Ne skidajte ruke sa volana i ne pritiskajte kočnicu.

Ako je vozilo opremljeno sistemom protiv blokiranja kočnica (ABS), možda ćete osetiti pulsiranje kada pritisnete pedalu kočnice. Ako se to dogodi, ne odustajte od kočenja – držite nogu čvrsto postavljenu i verujte da ABS radi dobar posao.

Svetla

Proverite sijalice farova, kočiona svetla, pokazivače pravca i unutrašnja svetla. Obavezno proverite i kočiona svetla prikolice i pokazivače pravca, ako je potrebno. Kada vozite po jakom snegu, uverite se da koristite kratka (oborena) svetla. Ako vidljivost padne ispod 100 metara, uključite svetla za maglu, ali ne zaboravite da ih isključite kada se vidljivost poboljša. Naočare za sunce mogu pomoći da se smanji odsjaj niskog zimskog sunca na snegu.

Uslovi na putu

Ako posle svežih padavina put nije posipan, pokušajte da vozite po tragovima točkova, gde će sabijeni sneg obezbediti bolje trenje pneumatika. Kočenje, upravljanje i dodavanje gasa treba raditi postepeno, a ravnomernom promenom stepena prenosa treba obezbediti veći broj obrtaja (nižu brzinu) od uobičajene. Smanjite brzinu i ostavite više vremena za zaustavljanje i korekcije upravljanja (to je posebno korisno kada izbegavate udarne rupe na putu).

Konačno, važno je razmisliti o okruženju u kojem vozite, posebno o mikro-klimatskim uslovima na pojedinim deonicama puta. To mogu biti područja do kojih sunce nije stiglo, a koja bi mogla ostati zakovana ledom kada se ostatak puta odmrzne. Mostovi su dobar primer: obično se prvi smrzavaju, a poslednji odmrzavaju i često stvaraju „crni led“ (tanak sloj providnog leda preko asfalta koji se teško uočava).

Zaustavljanje u nuždi

Ako se zaglavite na putu, bilo zbog iznenadnog kvara ili saobraćajnih uslova, pridržavajte se sledećih preporuka.

• Ne udaljavajte se previše od automobila jer postoji rizik da se dezorijentišete.
• Nemojte držati motor uključenim tokom dužeg vremenskog perioda. Umesto toga, uključite ga dovoljno dugo da ostane topao, a zatim ga ponovo isključite da biste izbegli trovanje ugljen-monoksidom.
• Uključite svetla u kabini da biste lakše privukli pažnju.

Znaci da automobil nije spreman za zimu

Pre nego što zaključimo priču o zimskim čarolijama na četiri točka, skrećemo još jednom pažnju na simptome i znake koje daje vozilo kome treba posvetiti još malo pažnje pre nego što se njima krene po ledenim putevima.

1. Kočnice se ponašaju nekako drugačije. Neuobičajeni zvukovi škripanja, mlevenja ili trenja, zanošenje vozila prilikom kočenja ili „duga” sunđerasta pedala kočnice ukazuju na problem sa kočionim sistemom; neka diskove i pločice proveri kvalifikovani mehaničar ako niste sigurni u sopstvenu procenu.

2. Puno obrtaja, malo snage. Skok obrtaja motora pri jačem pritiskanju pedale gasa, koji nije praćen adekvatnim ubrzanjem, glavni je znak da kvačilo proklizava. U tom slučaju, nažalost, nema jeftinog rešenja - kvačilo će morati da se zameni. Ne ostavljajte ovu popravku „za bolja vremena“ jer to može oštetiti neke delove motora.

3. Isprekidani zvuk kuckanja u točku. Povremeno kuckanje ili šum – posebno prilikom oštrijeg skretanja – može ukazivati na istrošeni ležaj točka ili spojnicu pogonskog vratila. Ako se zanemari, ovo bi na kraju moglo da izazove skupo oštećenje sklopa glavčine i sistema oslanjanja i da dovede do gubitka pogona.

4. Skupljanje kondenzacije na prozorima. Stalno smrzavanje, odmrzavanje i kondenzacija mogu dovesti do nakupljanja vode u različitim delovima vozila. Ako vlaga prodre u električne i elektronske instalacije, se to može manifestovati preskakanjem tokom paljenja motora, kvarom električnih podizača prozora ili centralne brave. U svakom slučaju, potrebno je pronaći izvor vlage i rešiti problem pre nego što se zakomplikuje.

5. Motor štuca. Oklevanje pri ubrzanju može biti znak problema u sistemu za dovod goriva – ako dugo vozite „na rezervi“, moguće je da se u filteru zaglavila nečistoća sa dna rezervoara. Neravnomeran radi motora može biti i krivica dotrajalih svećica i/ili kablova. Oba kvara treba sanirati pre nego što motor počne ozbiljnije da pati.

6. Lupanje ispod haube. Glasno kuckanje ili lupanje i drugi čudni zvuci koje dopiru iz dubine motora nikada nije dobra vest. Ako se iznenada začuje jako zveckanje, odmah ugasite motor i proverite nivo ulja u motoru. Ako je nivo maziva ispod minimuma označenog na kontrolnoj šipki – ili se nivo uopšte ne registruje – dolijte motorno ulje odgovarajuće klase. Možda ćete sprečiti veću havariju.

7. Motor ne reaguje na startovanje. Niske temperature loše utiču kako na mehaničke tako i na elektronske komponente sistema za paljenje motora. Ispražnjen akumulator ili zaglavljeni starter (anlaser) predstavljaju kvarove kojima se mnogi vozači „obraduju“ kada se rano ujutru upute na posao. Često se dešava i da alternator ne obavlja funkciju dopunjavanja akumulatora, pa i njega treba staviti na ček-listu.