Čini se da udarne rupe na putu svake godine nastaju niotkuda, a njihovo uspešno izbegavanje sve se više čini kao nemoguća misija. Ova pojava je posledica promenljivih vremenskih uslova i naročito je izražena na opterećenim saobraćajnicama u naselju, ali i van njega. Po nepisanom pravilu, najviše ih ima na putu kojim se svakog dana vozimo na posao.
Kako uopšte nastaju rupe u asfaltu? Tokom proleća i jeseni, promenljive temperature u kombinaciji sa saobraćajnim opterećenjem dovode do pomeranja, podizanja i razdvajanja materijala od kojih se pravi smeša za asfaltiranje puta. To dovodi do pojave najpre malih pukotina, a zatim rupa koje variraju u veličini od sitnih udubljenja do zjapećih kanjona koji gutaju točkove vozila. Koliko god bilo teško, izbegavanje ovih rupa je ključno za dobrobit vašeg automobila i prevenciju problema kao što su pogrešno poravnanje volana, oštećenje izduvnog sistema, zanošenje automobila i drugih neprijatnosti.
Šta je udarna rupa?
Udarna rupa je rupa na putu koja se često formira tako što voda prodire u pukotine i mekša područja – najčešće su uzrokovane naizmeničnim širenjem i skupljanjem pod dejstvom vode koja se nakuplja u tlu ispod pločnika. Najpre tečna voda uđe u podlogu (šljunak) ispod površine kolovoza, kroz malu postojeću pukotinu ili rupu. Ova tečna voda se zamrzava i topi, iznova i iznova. U tom procesu, tlo ispod pločnika se širi i skuplja (erozivno dejstvo tečno vode i leda), zbijajući i urušavajući strukturni integritet svih slojeva asfalta. Na kraju se pojavljuje jaz između puta i površine ispod njega, što gornjem sloju kolovoza omogućava da se uruši u otvoreni prostor ispod. Ako ovih dana šetate gradskim ulicama u Srbiji, videćete tačno o čemu govorimo i kako to izgleda u stvarnosti (još je gore nego što zvuči, verujte na reč).
Veća je verovatnoća da ćemo ih videti tokom zime i proleća zbog snega i obilnijih padavina, međutim one se mogu pojaviti u bilo koje doba godine – i na bilo kojem mestu. Rupe se mogu iznenada pojaviti na ulici, zbog čega je uvek važno da pazite na to gde su vam točkovi usmereni, čak i ako je to ulica kojom se vozite svaki dan. Korektivne mere kojima pribegavaju nadležni obuhvataju redovno obnavljanje kolovoza, čime se rupe popunjavaju novim slojem materijala, kao i tzv. hladno krpljenje, gde se asfaltna mešavina koristi za privremeno popunjavanje pukotina ili rupa. Ažurnost putara, pokazuje iskustvo, nije karta na koju treba igrati, pa nam oprez tokom vožnje ostaje glavno oružje u borbi sa ovim neugodnim protivnikom.
Zašto automobil ne „voli“ udarne rupe
Opasnost od ovih rupa na putu proizilazi prevashodno iz njihove dubine, a ne iz površine koju zahvataju (putari označavaju udarne rupe kao oštećenja kolovoza koje je dublje od 5 cm). Udarne rupe predstavljaju bezbednosni rizik za sve učesnike u saobraćaju jer povećavaju verovatnoću trenutnog ili naknadnog bušenja ili strukturnog oštećenja gume, habanje delova sistema za oslanjanje i sistema upravljanja vozilom, oštećenja sistema izduvnih gasova, komponenti amortizacije i drugih nezgoda koje ozbiljno udaraju po novčaniku. Nekad se kvarovi dogode neposredno nakon udara, a u drugom slučaju manja i često neprimetna oštećenja se vremenom akumuliraju, da bi nešto kasnije izazvali konkretne probleme. Konačno, udarne rupe mogu da poremete pažnju vozača, jer nije lako upraviti pogled strogo ispred sebe dok se vozi slalom putevima prekrivenim rupama.
Uobičajena oštećenja od udara u rupe uključuju oštećenje bočne strane pneumatika i same gume, često u vidu cepanja, kidanja ili pojave izbočina na bočnoj strani, što itekako predstavlja razlog za zabrinutost, čak i kada guma ne gubi vazduh. Rupe na udaru takođe mogu da probiju točkove, vešanje, delove upravljača, pa čak i karoseriju u nekim situacijama. Udaranje u pogrešnu rupu pogrešnom brzinom može prouzrokovati štetu vrednu hiljadu i više jedinica konvertibilne valute u deliću sekunde.
Gume i točkovi
Budući da predstavljaju primarnu tačku kontakta između vozila i puta, pneumatici su veoma izdržljivi i mogu da istrpe neverovatna naprezanja. Međutim, oni nisu neuništivi. Upravo udarne rupe svojim tvrdim ivicama izazivaju najjača oštećenja i strukturne deformacije koje bitno utiču na bezbednost: izbočine na bočnim zidovima pneumatika, odvajanje gazećeg sloja, cepanje, gubitak poravnanja, poremećeno rubno zatvaranje na ivicama felne itd. Mnoga od ovih oštećenja nije moguće uočiti golim okom, ali svakako se preporučuje da nakon udara u rupu zaustavite vozilo i proverite da li na gumi ima vidljivih tragova kontakta sa ivicama rupe. Potražite krivine, pukotine ili udubljenja na bočnoj strani točka, tamo gde se naplatak spaja sa gumom. Ovo su sve opasni znaci koji zahtevaju stručnu intervenciju.
Odmah posle guma na udaru su točkovi, odnosno felne. Premda guma obično apsorbuje najveći deo oštećenja pri udaru, ako je pneumatik nedovoljno naduvan (ili pak previše naduvan), točkovi će preuzeti veći teret i tada se mogu saviti, prsnuti, slomiti ili deformisati.
Sistem oslanjanja i upravljanje
Čak i ako gume prođu kroz udarnu rupu bez ozbiljnih oštećenja, sistem za oslanjanje i upravljački sistem možda neće biti takve sreće. Ako primetite da automobil „vuče“ na jednu ili drugu stranu nakon što udarite u rupu, to obično znači da je funkcija jedna ili više komponenti upravljačkog sistema i vešanja ozbiljno kompromitovana. Vremenom ovo može dovesti do neravnomernog trošenja delova, što će značajno skratiti njihov životni vek. Jednostavno, prenošenje ekstremnih sila pri udarima ne može ostati bez posledica po elemente sistema za oslanjanje - čak i ako je oštećenje vezano samo za jedan točak, vozilo će izgubiti adekvatno poravnanje, tako da sva četiri točka trpe pojačano habanje, ne samo onaj koji je završio u rupi. Treba obratiti pažnju na čudne vibracije, buku i loš kvalitet vožnje – sve to može signalizirati da vešanju treba neodložno posvetiti pažnju.
Udarne rupe takođe mogu izazvati brojne probleme sa upravljanjem. Iznenadni gubitak oslonca na jednom točku baciće vozilu u stranu, što nepripremljenom vozaču može drastično da oteža upravljanje i u najgorem slučaju izazove nezgodu. Što se amortizera tiče, na njih udarne rupe obično nemaju veći uticaj, ali ipak mogu dovesti do oštećenja koja se najčešće manifestuju curenjem ulja i smanjenom efikasnošću amortizacije.
Izduvni sistem
Ako je rupa dovoljno duboka, oštećenja može da pretrpi i neka od komponenti izduvnog sistema, najčešće deo auspuha koji je najbliži podlozi (katalizator, zadnji izduvni lonac, gumeni nosač auspuha…). Šteta može da varira u zavisnosti od toga koje metalne komponente su došle u kontakt sa ivicom rupe, pod kojim uglom i pri kojoj brzini. Komponente od nerđajućeg čelika obično dobro podnose bliski susret s udarnim rupama; međutim, aluminijumske i bakarne cevi posle oštećenja mogu postepeno razviti koroziju, naročito ako dođu u kontakt sa korozivnim supstancama kao što je slana voda u lokvama koje se formiraju posle topljenja leda (koji je prethodno posut kamenom solju). Aluminijumske cevi takođe mogu da korodiraju i zbog ogrebotina usled dodira sa oštrim sadržajem rupe ili njenim rubovima.
Znaci da vam je rupa „došla glave“
Tresnuli ste točkom u rupu, a zloslutni prasak tom prilikom najavljuje ozbiljna oštećenja. Koliko je situacija ozbiljna moguće je proceniti gotovo odmah nakon udara, a ova četiri znaka su najvažnija:
- Ako je točak upravljača izmešten van centra nakon što ste udarili u rupu, treba proveriti poravnanje točkova (može biti znak oštećenja na komponentama upravljača ili ogibljenja).
- Ako primetite da se volan trese tokom vožnje, to obično ukazuje na problem sa balansom točkova, odnosno oštećenje pneumatika i/ili felne.
- Da li auto vuče na jednu stranu? Ovo je još jedan pokazatelj problema sa poravnavanjem točkova/guma, odnosno ili oštećenja komponenti oslanjanja.
- Da li se automobil nekako teže vozi i ne ponaša se na putu kao nekada? To može da znači da su opruge, amortizeri ili podupirači pretrpeli veća oštećenja.
Ove kardinalne simptome oštećenja nastalih usled prelaska preko udarnih rupa možemo upotpuniti orijentacionim pregledom koji uključuje sledeće promene: izbočine na zidu gume, izgrebane, savijene ili napukle felne, poteškoće u održavanju pravca, otežano skretanje, neobične vibracije tokom kretanja, prekomerno curenje tečnosti, pukotine u plastičnim delovima automobila (branik, spojler, svetla, elementi limarije).
Bolje sprečiti nego lečiti
Da ne bismo promovisali radikalne nove koncepte, najlakši način da izbegnete skupu štetu na udarnim rupama jeste da ih sasvim izbegnete. Kako, pitate se?
Prvo i najvažnije: ostavite dovoljno prostora između vašeg i sledećeg automobila u saobraćaju i negujte naviku da se udaljite od vozila koje pratite čim shvatite da možete jasno da pročitate njegovu registarsku tablicu (drugim rečima, ako možete da pročitate sitna slova sa registarske tablice automobila ispred sebe, verovatno ste preblizu). Tako ćete moći da „skenirate“ veću površinu puta ispred vozila, odnosno da ranije uočite rupe i dobijete dodatno vreme da odlučite kako da ih izbegnete.
Drugo, vozači mogu prouzrokovati veću štetu preduzimanjem drastičnih mera da izbegnu vožnju preko rupa. Ako je udarna rupa na sredini puta, nastavite da vozite normalno (skretanje samo dovodi gumu u kontakt sa rupom). Ponekad, međutim, rupu nije moguće izbeći. Kada ste u ovoj situaciji, pokušajte bezbedno da smanjite brzinu i otpustite kočnice pre nego što preterate točak preko rupe (zaključane kočnice samo će pojačati udar i pogoršati štetu). Tokom prelaska preko rupe čvrsto držite volan kako biste izbegli skretanje. Budite oprezni sa lokvama, jer one mogu maskirati dublje rupe.
Da rezimiramo najvažnije savete za bezbednu vožnju po „minskom polju“:
1. Vozite sporije. Smanjenje brzine omogućava potpuniji pregledate puta i pravovremenu korekciju pravca kretanja.
2. Povećajte rastojanje između vas i vozila ispred vas. Ovo vam može pomoći da ranije uočite rupu i prilagodite vožnju u slučaju da vozilo ispred vas iznenada manevriše da izbegne udarnu rupu.
3. Proverite pneumatike. Da li su pravilno naduvani? Da li su gume u dobrom stanju? Proverite gazeći sloj dok proveravate pritisak vazduha da biste bili sigurni da su spremni za nepredvidivo vreme.
4. Poboljšajte vidljivost i preglednost. Uverite se da farovi rade kako treba i da sistem za pranje vetrobranskog stakla funkcioniše besprekorno. Pazite na lokve i gledajte da izbegavate vožnju preko njih – iza barice nevinog izgleda možda se krije rupčaga ispunjena vodom koja strpljivo čeka novu žrtvu.
Kako naplatiti štetu od udarnih rupa
Prema odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakona o putevima, „upravljač javnog puta je dužan da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu javnog puta i da obezbedi nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja na njemu, i odgovara za štetu koja nastane korisnicima javnog puta zbog propuštanja blagovremenog obavljanja pojedinih radova na redovnom održavanju javnog puta, odnosno zbog izvođenja tih radova suprotno propisanim tehničkim uslovima i načinu njihovog izvođenja“. Drugim rečima, zakon jasno definiše odgovornost za štete na vozilima nastale usled neadekvatnog održavanja kolovoza, odnosno postoji „dežurni krivac“ na koga možemo uperiti prstom kad nas snađe nevolja na drumu.
U slučajevima kada se vozilo ošteti prilikom nailaska na oštećenje (rupu ili izbočinu) na putu, postupak za naknadu štete isti je kao u slučaju kada se radi o saobraćajnoj nezgodi. Dakle, policija treba da obavi uviđaj i sastavi zapisnik o saobraćajnoj nezgodi (patrola mora da izađe na lice mesta, s obzirom da se radi o saobraćajnoj nezgodi, i da izvrši uviđaj i sačini zapisnik o saobraćajnoj nezgodi ili barem službenu belešku). Sledeći korak u proceduri je da vozač utvrdi ko je odgovoran za deonicu puta na kojoj je došlo do nezgode. Nije zgoreg načiniti fotografije mesta nezgode i nastale štete na vozilu, kao i obezbediti svedoke. Dobro bi bilo obavestiti osiguravajuću kuću o nastaloj šteti i zatražiti procenu štete, a potom presaviti tabak i podneti zahtev za naknadu štete upravljaču puta na kome se dogodila nezgoda. Ukoliko upravljač puta vaš zahtev odbije, ili isplati manju naknadu od pretrpljene štete, možete se obratiti sudu radi dosuđivanja pravične naknade.
Za magistralne, regionalne i auto-puteve nadležno je javno preduzeće „Putevi Srbije“, dok su za lokalne puteve i ulice nadležne opštine ili uprave gradova.
Da li osiguranje automobila pokriva štetu načinjenu udarnim rupama? Šteta na vozilu nastala usled udarne rupe na kolovozu obično je pokrivena auto osiguranjem koje nudi pokriće od sudara (pod sudarom ovde se podrazumeva udarac u neki predmet, poput udarne rupe). Međutim, pokriće od sudara obično ne pokriva habanje automobila ili njegovih guma koje je rezultat loših uslova na putu. Pokriće odgovornosti polise auto osiguranja takođe može doći u obzir ako slučajno udarite drugi automobil ili pešaka zbog rupe na putu.
