Vozačke muke na vrućem asfaltu

Leto je najprometnija sezona za mehaničare i ovogodišnje ekstremne vrućine verovatno će za sobom ostaviti rekordan broj probušenih guma, ispražnjenih akumulatora i pregrejanih motora. Koji su to najčešći problemi s kojima se suočavamo tokom letnjih meseci i kako da ih predupredimo?

Gume su svakako jedna od najslabijih tačaka automobila kada temperature pređu trideseti Celzijusov stepen. Naime, temperatura asfalta lako može preći 65 stepeni, što drastičnog pojačava trenje na nedovoljno naduvanim pneumaticima, a to dalje rezultuje jakim zagrevanjem guma i gubitkom vazduha usled deformacije ili oštećenja. Takođe, visoke temperature nimalo ne prijaju ni akumulatoru – na vrućini dolazi do pojačanog isparavanja tečnosti i stvaranja korozije na priključcima, što neizostavno dovodi do skraćenja životnog veka.

Po neku reč protiv vrelog leta dodali bi i drugi delovi automobila – kočnice, brisači, kaiši i creva, tečnosti, amortizeri… Međutim, najveći problem krije se ispod haube i manifestuje kao najveća noćna mora svakog vozača koji je punim automobilom krenuo na put, a to je pregrevanje motora.

Zašto se motor pregreva?

Moderni automobili imaju sofisticirane sisteme za hlađenje koji su opremljeni većim brojem toplotnih senzora i ventilatorima dizajniranim da održavaju optimalnu radnu temperaturu motora u svim vremenskim uslovima. Ali, i pored toga motori mogu da se pregreju. Zašto se to dešava?

Na spisku letnjih problema sa automobilom prvo mesto pripada problemima sa sistemom hlađenja motora koji ne dozvoljavaju nakupljenoj toploti da napusti motorni prostor. Ovo se obično javlja zbog curenja ili blokade negde u sistemu za hlađenje motora ili drugim komponentama. Dežurni krivci su još neispravna pumpa za vodu, ventilator hladnjaka i začepljena creva kroz koja cirkuliše rashladna tečnost. Ovi osetljivi delovi često popuštaju pod pritiskom uslova „kreni-stani“ gradske vožnje po visokim temperaturama, koja je najstresnija za naše ljubimce na četiri točka. Srećom, takve probleme obično možemo da izbegnemo redovnim održavanjem od strane sertifikovanog mehaničara, koji će proveriti nivo rashladne tečnosti i ulja, pregledati creva, ventilatore, termostat i druge delove motora koji mogu da nam zagorčaju vožnju.

Da rekapituliramo, uzroci pregrevanja mogu biti:

• Kvar jedne ili više komponenti sistema za hlađenje (uključujući curenje koje dovodi do gubitka rashladne tečnosti iz sistema);
• Neispravna pumpa za vodu;
• Nedovoljna količina ulja u motoru;
• Začepljena ili istrošena creva ili kaiševi;
• Problemi sa hladnjakom (napuklo kućište, curenje, neispravan ventilator…)
• Neispravan termostat.

Šta da radimo kada usred vožnje skala na meraču temperature rashladne tečnosti počne naglo da se penje ka crvenoj zoni ili kad lampica upozorenja na instrument tabli pokaže svoje nevoljeno lice? Koraci koje preduzimamo u ovim situacijama prave razliku između zamene termostata od dvadesetak evra i nekoliko desetina puta skuplje intervencije na automobilu i živčanom sistemu njegovog vlasnika. Dakle, preteće pregrevanje motora važno je blagovremeno prepoznati, zatim reagovati na najbolji način i preduzeti sve potrebne mere za otklanjanje kvara i prevenciju sličnih događaja u budućnosti.

Koji su znaci pregrevanja?

Motori nas često unapred obaveštavaju da im je vruće, a neki od znakova koje treba odmah uočiti uključuju sledeće:

• Neobičan, slatkast miris koji dolazi iz motornog prostora (ovo bi mogao biti miris curenja rashladne tečnosti, odnosno antifriza iz hladnjaka); ukoliko curi ulje, miris će imati aromu zagorelog materijala;
• Para koja može izgledati kao beličast dim koji dolazi ispod haube;
• Igla merača temperature motora prelazi na područje „H“ („vruće“) ili se pomera u crveno polje (simboli se mogu razlikovati od modela do modela, pa pogledajte uputstvo za upotrebu da biste se upoznali sa meračem temperature vašeg vozila);
• Svetleće lampica „Check Engine“ ili „Temperature“ na instrument tabli.

Šta raditi kad dođe do pregrevanja?

Postoje neke radnje koje obavezno treba i neke koje nikako ne treba preduzimati. Od onih koji su na „da“ listi izdvajamo sleće:

* Odmah isključite klima uređaj. Tako ćete smanjiti naprezanje motora i sistema hlađenja. Istovremeno, uključite grejanje u kabini – ovo može da zvuči nelogično na prvi pogled, ali preusmeravanjem toplog vazduha u kabinski prostor omogućićete motoru da se oslobodi viška toplote (naravno, otvorite prozore kako se ne biste „skuvali“ pod naletom toplog vazduha).

* Pronađite bezbedno mesto da se zaustavite i ugasite motor. Čim primetite da je došlo do problema sa pregrevanjem motora i kada je to bezbedno, skrenite sa puta i zaustavite se van saobraćajne trake tako da ne ugrožavate druge učesnike u saobraćaju. Ako nastavite da vozite dok je motor „u crvenom“, rizikujete trajna oštećenja i skupe popravke.

* Ostavite motor da se hladi najmanje 15 minuta. Još je bolje ako za to odvojite celih 30 minuta. Pratite merač temperature i sačekajte dok se ne vrati u normalni opseg. Rashladna tečnost u pregrejanom motoru može da podigne skalu termometra iznad 100 stepeni!

* Dodajte tečnost u hladnjak (ako je imate pri ruci). Brzo dopunjavanje može biti od pomoći u zaštiti motora od daljeg oštećenja. Kada se motor ohladi, proverite da li hladnjak negde curi ili u glavnom crevu postoji blokada. Ako sve izgleda kao da je u redu, dodajte malo rashladne tečnosti i ponovo pokrenite motor, pazeći na merač temperature.

* Pažljivo pokrenite motor i krenite put najbliže mehaničarske radionice. Sve vreme puta vodite računa o meraču temperature i lampicama na komandnoj tabli. Ako ponovo krene „lajt-šou“, zaustavite se i sačekajte da motor još jednom „iskulira“. Ako se pregrevanje nastavi, najbolje je da pozovete kamion za vuču ili mehaničara.

Što se tiče stvari koje ne treba raditi, skrećemo pažnju na sledeće:

* Nemojte produžiti vožnju ka odredištu. Pregrejan motor možda i dalje radi, ali to ga može skupo koštati. Zapravo, jedna od najgorih stvari koje možete da uradite je da samo nastavite da vozite. Čak i ako stignete na odredište pre nego što motor potpuno kapitulira, to jednostavno nije vredno rizika.

* Ne paničite. Vozite pažljivo dok ne pronađete bezbedno mesto za zaustavljanje. Pojava dima ispod haube svakako nije ohrabrujući prizor, ali naglo stiskanje kočnica nije dobra ideja jer može dovesti do toga da izgubite kontrolu i izazovete saobraćajnu nezgodu. Ostanite pribrani, lagano usporite i bezbedno se zaustavite.

* NE otvarajte haubu odmah. Čak i ako iz motornog prostora ne izlazi vidljiv dim, nemojte podleći iskušenju da odmah otvorite haubu, jer lako možete zaraditi opekotine od pare i dima. Sačekajte dok ne vidite da je merač temperature motora prešao na donju polovinu skale. Takođe, izbegavajte proveru nivoa rashladne tečnosti sve dok se motor potpuno ne ohladi.

* Nemojte da dosipate hladnu vodu u hladnjak. Hladna voda može da izazove mehanička oštećenja delova rashladnog sistema i samog motora. Ako dodajete vodu, uverite se da je ona na sobnoj temperaturi.

* Ne čekajte da sve prođe samo od sebe. Motor koji se pregreva se neće popraviti sam od sebe nikakvom magijom i ne treba ni za trenutak odlagati posetu mehaničaru. Pregrevanje znači da postoji problem i ako se čini da je sve u redu nakon što dodate rashladnu tečnost, najbolje je da stručno lice ipak obavi neophodne provere.

Kako sprečiti pregrevanje motora?

Rizikovati pregrevanje motora iz bilo kog razloga znači koketirati sa katastrofom. To svakako želite da izbegnete po svaku cenu, a jedini efikasan lek za prevenciju je redovno održavanje automobila. Između ostalog, ono uključuje:

• Održavanje nivoa rashladne tečnosti;
• Povremeno ispiranje rashladne tečnosti iz sistema;
• Redovno proveravanje hladnjaka;
• Rutinske preglede automobila (nivo ostalih tečnosti, funkcionisanje klima-uređaja, stanje kaiševa…)

Video: Kako radi sistem za hlađenje motora

Pregrevanje motora u najvećem broju slučajeva ne bi trebalo da izazove trajnu štetu ako se brzo i adekvatno reaguje, na način koji smo opisali u gornjim redovima. Međutim, ako se ovaj problem ignoriše, verovatnoća da čitava priča ima srećan kraj ravna je nuli.

Ostale letnje glavobolje

Visoke temperature mogu imati negativan uticaj na mnoge komponente automobila. Ovom prilikom skrenućemo vam pažnju na neke od najosetljivijih delova koji muče muku sa žarkim letom.

Gume. Jedan od najčešćih problema sa automobilom tokom leta je pucanje guma. Zbog oscilacija temperature (veoma topli dani i hladnije noći), menja se i pritisak vazduha u gumama, što dovodi do povećanog naprezanja gume, odnosno njenog bržeg trošenja i oštećenja. Zato vodite računa o tome da gume uvek budu pravilno napumpane i da imaju propisanu dubinu šare („ćelave“ gume na asfaltnoj ringli nipošto nisu dobra ideja).

Akumulator. Tokom visokih temperatura akumulator je izložen znatno većem naprezanju, što zbog povećane potrošnje struje, što zbog nepovoljnih mikroklimatskih uslova pod haubom. Proverite „zdravlje“ akumulatora i uverite se da ništa ne ometa protok vazduha oko njega. Ako primetite da se motor sporo pokreće, čujete zvuk kliktanja pri okretanju ključa ili uočite da se prozorska stakla podižu i spuštaju sporije nego inače, to može značiti da je vreme za nov akumulator, a možda i alternator (više o načinima na koje možete proveriti vitalnost akumulatora pisaćemo u jednom od narednih tekstova).

Kaiševi. Vek trajanja pogonskih kaiševa obično je između 100 i 200 hiljada kilometara. Ako niste sigurni kada ste ih poslednji put promenili, poverite ih stručnom licu na kontrolu. Ovaj kratak pregled sprečiće neugodne scenarije, kao što je pucanje klinastog kaiša koje vas u trenutku može ostaviti bez klima-uređaja, servo upravljača i alternatora. Zamena kaiša je relativno jeftina usluga koja može uštedeti novac, vreme i, što je najvažnije, živce.

Metlice brisača. Ekstremne vremenske uslove niko ne poznaje bolje od metlica brisača, koje se ovih dana troše brže nego ikada ranije (sve češće jake kiše i sunce su u tom smislu najpogubniji jer dovodi do ubrzane deformacije i otvrdnjavanja gume). Oštećene gume metlica otežavaju uklanjanje vode i prljavštine sa vetrobranskog stakla i zato ih treba menjati čim se uoče prve deformacije, odnosno kada više ne prianjaju na staklo.

Klima-uređaj. Leto je najgore vreme da nemate klimu u vrelom automobilu. Uverite se da električne komponente koje napajaju AC dobro rade. Možda ćete želeti da razmislite o vožnji sa spuštenim prozorima kada vreme nije tako vruće da biste smanjili opterećenje klima uređaja. Više detalja o tome kako rade klima uređaji i njihovom pravilnom korišćenju i održavanju naći ćete u odgovarajućim tekstovima na našem blogu.

Amortizeri. Češće nego tokom drugih godišnjih doba, tokom leta se uočavaju problemi sa sistemom oslanjanja, a naročito sa amortizerima. Svaka sumnja na oštećenje ovog važnog elementa sistema oslanjanja zahteva proveru (pogledajte i naš tekst o važnosti ispravnih amortizera).