Dobra svetla, sigurna vožnja
Ispravno korišćenje i redovno održavanje svetala na automobilu sastavni je deo brige o bezbednosti u vožnji, jer obezbeđuje uslove da vreme provedeno bude lakše i sigurnije za vas i za druge učesnike u saobraćaju.
Praktično svi automobili, bez obzira na marku ili model, imaju isti asortiman svetala. Premda se kontrole sistema za osvetljenje mogu razlikovati od automobila do automobila, njihov raspored će ostati približno isti. Spoljna svetla za automobile obavljaju razne funkcije. Ona nisu samo tu da vam pomognu da jasnije vidite put, već i da drugim učesnicima u saobraćaju skrenu pažnju na vaš položaj i kretanje.
Svetlosna signalizacija je ključni deo očuvanja bezbednosti na putevima i svaki set automobilskih svetala ima različitu upotrebu i dolazi sa nizom pravila koja treba da razumete i poštujete. Njihova nepravilna upotreba može biti i nezakonita, o čemu treba posebno voditi računa. Pre svega, važno je da svetla održavate čistim radi dobre vidljivosti, kao i da pri ruci imate garnituru rezervnih sijalica, tako da se mogu brzo i lako zameniti u slučaju kvara.
Kočiona svetla
Možda se čini očiglednim, ali ova svetla su veoma važna jer obaveštavaju vozača iza vas da smanjujete brzinu kretanja. Kočiona svetla se nalaze na zadnjem delu vašeg automobila. Žarko su crvena i uključiće se čim pritisnete papučicu kočnice, automatski. Po zakonu, u svakom trenutku tokom boravka na putu morate imati dva ispravna kočiona svetla. Međutim, budući da su postavljena na zadnjem delu automobila, nije neobično da tek posle nekoliko dana primetite da vam je jedna sijalica pregorela. Čim saznate da je jedno od vaših kočionih svetala neispravno, odmah postavite novu sijalicu za stop svetlo ili se obratite servisu ako je njihova zamena otežana, jer u suprotnom rizikujete prekršaj i novčanu kaznu zbog tehnički neispravnog vozila, a i predstavljate ozbiljan rizik po bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju.
Korisno je da jednom nedeljno proverite ispravnost kočionih svetala. Dobra ideja je i dodatno stop-svetlo, koje se u mnogim modelima ugrađuje već u serijskoj proizvodnji, a može se i relativno jednostavno ugraditi u situacijama kada nedostaje fabrička instalacija.
Svetla za opasnost
Hazard Lights na engleskom ili Warnlicht na nemačkom jeziku označavaju tzv. svetla za opasnost, odnosno „sva četiri migavca“ u našem vozačkom žargonu. Prekidač kojim se aktiviraju sva četiri pokazivača pravca u automobilima postoje još od 1951. godine, a njihova osnovna namena je da ostale učesnike u saobraćaju upozore na neku opasnost – saobraćajnu nezgodu, oštećenje ili prepreku na putu, odron, požar, poplavu i drugo. Označavanjem opasnosti na ovaj način drugi vozači mogu blagovremeno da uspore vozilo, obiđu prepreku ili preduzmu neku drugu radnju u cilju izbegavanja opasnosti.
Svetla za opasnost treba aktivirati i kada se nalazite poslednji u koloni vozila na otvorenom putu, odnosno kada ste zbog kvara prinuđeni da zaustavite vozilo na putu. Vozači ova svetla često koriste i kada su prinuđeni na snažnije kočenje pri većim brzinama, kao i tokom sporog kretanja u magli, mada u ovim situacijama zakon ne propisuje njihovo korišćenje. Povremeno ćete uočiti vozače koji svetla upozorenja koriste da se zahvale drugom vozaču zato što im je ustupio mesto – nešto poput brzog „blicanja“ kada vam idu u susret. Međutim, preporučljivo je izbegavati čestu upotrebu ove signalizacije kako se drugi učesnici u saobraćaju ne bi nepotrebno zbunjivali.
Svetla sa punim snopom
Takozvana „duga svetla“ predstavljaju najsnažnije osvetljenje na automobilu i njihova jedina uloga je da obezbede što bolju vidljivost u mraku. Koriste se noću, na neosvetljenom putu i to samo kada nema vozila koja dolaze u susret ili koja se nalazi ispred nas, na kratkom rastojanju. Nikako ih ne treba koristiti danju, niti kao „zamenu“ za nefunkcionalno oboreno svetlo. Na kraju, Zakon o bezbednosti saobraćaju sasvim jasno formuliše uslove u kojima se koriste duga svetla. Noću za vreme vožnje u saobraćaju na putu moraju da budu uključena duga svetla osim:
- Pri mimoilaženju sa drugim vozilom, ako zaslepljuje vozača koji dolazi u susret, a uvek na odstojanju manjem od 200 m
- Ako ometa vozača ispred
- Na putu osvetljenom uličnom rasvetom
- U tunelu
- Za vreme magle
- Kada je vozilo zaustavljeno
Danju na vozilu za vreme vožnje u saobraćaju na putu moraju da budu uključena kratka, odnosno dnevna svetla.
Kratka svetla
Ova svetla usmerena su nadole – otuda i naziv „oborena“ – i ona obezbeđuju bolju vidljivost bez zaslepljivanja nadolazećih vozila. Ovo su farovi koje ćete verovatno najviše koristiti – i najčešće im menjati dotrajale sijalice za farove. Sigurni su za upotrebu noću – tokom perioda između pola sata nakon zalaska sunca i pola sata pre izlaska sunca, tokom dana kada je vidljivost smanjena – kada ne možete da vidite dalje od 100 metara ispred sebe (ili tokom celog dana, kada je tako propisano).
Treba voditi računa da tokom vožnje oba kratka svetla rade i tu proveru bi trebalo obaviti pre svake vožnje. Ako na instrument tabli ne postoji obaveštenje da je pregorela sijalica, vozilo je u neispravnom stanju, jer u faru gde je srednje svetlo pokvareno gori samo poziciono svetlo. To je ujedno i osnov za prekršajnu prijavu koja paradoksalno povlači veći iznos novčane kazne od vožnje bez upaljenih kratkih svetala.
Poziciona svetla
Možda će vam zvučati pomalo iznenađujuće, ali poziciona svetla su dizajnirana za korišćenje prilikom parkiranja. Tačnije, vozači su ih ranije ostavljali upaljenim kada parkiraju auto. Treba napomenuti da su ova svetla dizajnirana u eri kada su osvetljene ulice bile retke, tako da su ljudi često morali da parkiraju u mračnim i uskim ulicama. Kako bi bili sigurni da je njihov parkiran auto vidljiv, vozači bi ostavljali upaljene pozicije kako bi njihovo vozilo bilo vidljivo sa obe strane. To je i razlog zašto su ova svetla na velikom broju automobila, pogotovo onim starijim, malo prigušena – da ne bi trošila previše struje dok je auto parkiran.
Naravno, poziciona svetla ipak koriste određenu količinu struje i ako ostavite auto nekoliko dana parkiranim, vrlo je verovatno da ćete isprazniti akumulator (neki proračuni kažu da pozicije mogu da ostanu uključene tridesetak sati pre nego što potpuno isprazne akumulator).
Ovo su mala bela svetla smeštena u uglovima prednjeg dela vašeg automobila. Kada ih uključite, svetlo za registarsku tablicu i zadnja svetla takođe svetle. Nisu ni blizu toliko jaka kao farovi, ali i dalje imaju važne funkcije, kako tokom parkiranja tako i kao rezervne sijalice koje „drže vodu“ dok se ne uputite na sigurno mesto gde ćete zameniti dotrajale sijalice u faru. Poziciona svetla moraju biti uključena sve vreme kada je uključeno dugo, odnosno kratko svetlo, odnosno svetlo za maglu.
Svetla za maglu
Više o svetlima za maglu možete pročitati u našem članku o maglenkama. Podsetićemo ovde samo da za vreme magle na motornom vozilu moraju da budu uključena kratka svetla, odnosno svetla za maglu ili obe vrste svetala. Zadnje svetlo za maglu upotrebljava se samo po magli ili u slučaju smanjene vidljivosti.
Zadnja svetla
Kao što im ime govori, zadnja svetla se nalaze na zadnjem delu automobila i uključuju se istovremeno sa prednjim farovima. Svrha zadnje svetlosne grupe je da obezbedi bolju vidljivost vašeg automobila za učesnike u saobraćaju koji se nalaze iza vas. Zbog intentivne upotrebe i ova svetla su podložna čestim kvarovima, pa ih treba redovno kontrolisati.
***
Za kraj, preporučujemo vam da obnovite znanje i prelistate još jednom pravila o upotrebi svetala u saobraćaju, koja su sažeta u Članovima od 77 do 81 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
