Prvi brisači su se pokretali ručno pomeranjem poluge unutar automobila napred-nazad. Danas naše električne brisače uglavnom uzimamo zdravo za gotovo, iako imaju veoma važnu ulogu u bezbednosti. Kakav mehanizam stoji u osnovi ovog sistema za pranje vetrobranskog stakla?
Brisači se nalaze na vetrobranskim staklima automobila, farovima nekih modela automobila, vozovima, avionima, pa čak i na spejs šatlu. U pitanju je uređaj koji čisti vodu, sneg ili blato sa vetrobranskog stakla vozila i na taj način vozaču obezbeđuje neophodnu vidljivost puta i okoline. Brisači se uglavnom montiraju na prednje vetrobransko staklo, ali sve više i na zadnje, pretežno kod modela koji imaju „peta vrata“, odnosno prtljažni prostor koji komunicira sa unutrašnjošću vozila. S druge strane, na sedanima zadnji brisač je uglavnom odsutan i u tom slučaju se za čišćenje stakla oslanjamo na atmosferske uslove (sneg, kišu, vetar), odnosno grejače stakala.
Skoro svi savremeni mehanizmi brisača koriste električni motor za svoj rad. U nekim slučajevima koriste se i pneumatski pogoni za ručice brisača. Najnoviji sistemi uključuju senzore za kišu koji detektuju kišne kapi na šoferšajbni i automatski puštaju brisače u rad, u režimu koji odgovara uslovima, odnosno intenzitetu padavina.
Ko je izmislio brisač?
U literaturi se pominje više imena koje su posredno ili neposredno zadužila vozače izumom brisača, ali najveće zasluge pripadaju američkoj pronalazačici Meri Anderson. Ona je osmislila prvi operativni brisač još daleke 1903. godine. U svom patentu označila je brisač kao „uređaj za čišćenje prozora“ i tako stavila tačku na eru tokom koje su vozači su ručno čistili šoferšajbnu izlazeći iz automobila.
Komponente brisača
Mehanizam brisača se sastoji od nekoliko glavnih komponenti:
- Motor brisača: najčešće je u pitanju elektromotor koji pokreće veze mehanizma brisača, što rezultuje kretanjem se metlica brisača po vetrobranskom staklu. Uobičajeni motor brisača koristi magnet sa reduktorom – sa stalnim feritnim magnetom ili namotanim rotorom koji koristi zavojnicu za proizvodnju elektromagneta. U poslednje vreme češće se koriste motori sa feritnim magnetima jer imaju manje gabarite i pogodni su za instalaciju na bilo kom tipu automobila.
- Sistem poluga brisača: u pitanju je vezni deo sistema koji obavlja dve glavne funkcije: drži ruku i metlicu brisača u odgovarajućem položaju i tako održava pravilan kontakt između metlice i vetrobranskog stakla. Drugo, pretvara rotaciono kretanje motora u odgovarajući oblik kretanja ručice brisača napred-nazad, koristeći poseban pužni zupčanik (ručica brisača radi u polukrugu oko osovine).
- Nosač metlice brisača: predstavlja vezu između poluge brisača i metlice brisača i ponekad se naziva i ruka brisača.
- Metlice brisača: Metlice se sastoje od rama i gumenog dela koji dolazi u kontakt sa staklom. Takođe, one imaju pričvršćenu metalnu stezaljku koja pomaže u održavanju ravnomernog pritiska na sečivo metlice.
Delovi sistema za pranje vetrobranskog stakla uključuju još i pomoćne sisteme koji asistiraju brisačima u radu: to su pumpa za tečnost za pranje vetrobranskog stakla , prskalica za šoferšajbnu i, naravno, odgovarajuća tečnost za pranje. Kod modela sa brisačima montiranim na staklo prednjih farova postoji i odgovarajuća pumpa za tečnost za pranje farova.
Kako rade brisači
Kada je prekidač brisača u isključenom položaju, brisač neće raditi. Kada je prekidač brisača u režimu male brzine, brisač će raditi pri maloj brzini. Shodno tome, kada je prekidač brisača u režimu velike brzine, brisač će raditi maksimalnom brzinom. Kod većine automobila postoji i režim automatskog povremenog aktiviranja brisača u pravilnim vremenskim razmacima, i on se koristi kada je intenzitet padavina mali ili kada je kolovoz vlažan.
Potrebna je velika sila da bi se metlice brisača brzo kretale napred-nazad preko vetrobranskog stakla. Da bi se takva sila stvorila na izlazu elektromotora nalazi se posebni pužni zupčanik koji povećava obrtni moment motora za oko pedeset puta, istovremeno usporavajući izlaznu brzinu elektromotora za pedeset puta. Dobijena sila koristi se pokretanje veznog mehanizma koji pomera brisače napred-nazad.
Unutar sklopa motora/zupčanika nalazi se elektronsko kolo koje detektuje kada su brisači u donjem položaju. Kolo održava napajanje brisača dok se ne parkiraju na dnu vetrobranskog stakla, a zatim prekida napajanje motora. Ovo kolo takođe parkira brisače između brisača kada su na povremenom podešavanju.
Metlice brisača
Kada su metlice nove, guma od koje su napravljene je čvrsta, ali elastična i ne ostavlja nikakve tragove na vetrobranskom staklu. Kada guma na metlicama „ostari“, tj. promeni svoja prvobitna svojstva pod uticajem radnog naprezanja i atmosferskih prilika (promene temperature, tj. izloženost suncu i mrazu, odnosno vlazi i česticama) na njoj se formiraju zarezi i pukotine, prljavština se nakuplja na ivicama i guma više ne naleže čvrsto na prozor, ostavljajući tragove posle brisanja. Ponekad se guma na metlicama može kratkotrajno „osvežiti“ tako što se ivice obrišu krpom natopljenom u sredstvo za čišćenje prozora.
Neki proizvođači brisača prave specijalnu zimsku metlicu sa gumenom čizmom koja pokriva sklop ruke kako bi se sprečili nagomilavanje snega i leda.
Dizajn brisača
Većina automobila ima sličan osnovni dizajn brisača: dve metlice se pomeraju zajedno da bi očistile vetrobransko staklo. Jedna od lopatica kreće od tačke blizu vozačeve strane automobila, dok druga polazi blizu sredine vetrobranskog stakla. Ovo je tzv. tandem sistem koji obezbeđuje čišćenje velike površine vetrobranskog stakla u vidnom polju vozača.
Postoje, naravno, i drugačija rešenja. Mercedes često koristi jednu ruku brisača koja se produžava i uvlači dok prelazi preko prozora – jednokraki sistem. Ovaj dizajn takođe pruža dobru pokrivenost, ali je komplikovaniji od standardnih sistema sa dvostrukim brisačima. Neki automobili koriste metlice brisača koje su postavljene na suprotnim stranama vetrobranskog stakla i kreću se u suprotnom smeru, a neka vozila imaju samo jedan brisač postavljen u sredini. Ovi sistemi ne pružaju toliku pokrivenost kao standardni sistem sa dve metlice.
Brisači koji „osećaju“ kišu
U prošlosti, proizvođači automobila su pokušavali da nekako uklone brisače ili da barem automatski kontrolišu njihov rad. Neka od rešenja uključivala su detektovanje vibracija izazvanih pojedinačnim kapljicama kiše koje udare u vetrobran, zatim nanošenje specijalnih hidrofobnih premaza koji nisu dozvoljavali stvaranje kapi, ili čak ultrazvučno vibriranje vetrobranskog stakla kako bi se kapljice razbile tako da ih uopšte ne treba brisati. Očekivano, ovi komplikovani sistemi su pravili više problema nego što su rešavali i ubrzo su napušteni.
Savremeni sistemi brisača koji detektuju kišu koriste senzor koji se postavlja iza vetrobranskog stakla. On šalje snop infracrvene svetlosti koja se, kada su kapljice vode na vetrobranskom staklu, reflektuje nazad pod različitim uglovima – ako su kapljice vode na staklu, one reflektuju svetlost u različitim pravcima. Što je staklo vlažnije, manje svetlosti se vraća nazad u senzor. Ovo govori sistemu da aktivira brisače, kao i da prilagodi brzinu i frekvenciju brisača na osnovu intenziteta padavina u kombinaciji sa brzinom vozila. To je odlična pogodnost i potencijalno prava bezbednosna prednost kada se vozite po jakoj kiši po mračnom putu.
Zadnji brisači na SUV-ovima i hečbekovima se kontrolišu ručno, jer ne postoji ista potreba da se zadnje staklo drži čistim tokom vožnje. Mnoga savremena vozila će automatski aktivirati zadnje brisače kada su prednji brisači uključeni i kada je menjač prebačen na hod unazad.
Saveti za održavanje brisača vetrobranskog stakla
Sistemi brisača vetrobranskog stakla dizajnirani su da brišu staklu čak 1,5 miliona puta tokom svog radnog veka! To, međutim, ne znači da im ovaj vek ne možemo dodatno produžiti, ako se pridržavamo ovih jednostavnih saveta:
- Uvek očistite metlice brisača pre ulaska u automobil.
- Ako vozilo treba da stoji na otvorenom tokom dužeg vremena, podignite ručicu brisača tako da se izbegne kontakt između metlice brisača i vetrobranskog stakla. Ova praksa pomaže da se smanji otvrdnuće gumene metlice usled kontakta sa toplim vetrobranom.
- Odmah zamenite oštećene ili očvrsle metlice brisača.
Česta pitanja o brisačima
Kako da znam veličinu brisača vetrobranskog stakla?
Veličinu brisača vetrobranskog stakla možete da proverite u uputstvu za upotrebu vašeg vozila ili možete da posetite prodavnicu auto delova i koristite vodič u prodavnici da biste pronašli ono što odgovara vašem vozilu. Takođe, možete da izmerite svoje trenutne brisače.
Mogu li sam da promenim metlice brisača?
Naravno, i to je prilično jednostavan zahvat. Skoro svaki vlasnik automobila može sam da se nosi sa zadatkom promene metlica brisača.
Koliko košta zamena brisača?
Zamena metlica brisača u servisu može da košta više nego što biste očekivali, ali neretko će vam serviser obaviti zamenu kao gratis uslugu uz neku drugu intervenciju. Ako ga lepo zamolite, naravno.
Da li je važno koju tečnost za brisače koristim?
Sve dok ne koristite samo vodu, svaka tečnost za brisače bi trebalo da bude u redu. Ako živite u zoni hladne klime – uključujući i Srbiju tokom zimskih meseci – trebaće vam tečnost koja se ne zamrzava na niskim temperaturama. Naime, čim temperatura padne ispod nule sistem za pranje stakla će se smrznuti i nećete moći da ga koristite sve dok se sasvim ne odledi. Takođe, rizikujete pucanje posude za tečnost, cevi i prskalica, a u najgorem slučaju i kvar na pumpi za tečnost za pranje vetrobrana.
Da li su brisači različitih veličina?
Da, brisači su različiti po veličini. Napravljeni su za različita vozila sa šoferšajbni različitih veličina, što znači da ćete morati da pronađete odgovarajući model za vaše vetrobransko staklo.
