Stabilnost automobila u vožnji: šta treba znati

Amortizeri igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju bezbedne i udobne vožnje. Iako su mnogi vozači svesni činjenice da je amortizacija jedna od najvažnijih funkcija automobila, razumevanje kako ona funkcioniše i zbog čega treba redovno voditi računa o stanju svih njenih komponenti od vitalnog je značaja za svakog vlasnika automobila.

Jedna od osnovnih funkcija delova sistema oslanjanja (vešanja) je da kontinuirano prenose vučnu silu sa točkova na karoseriju i da pri tome omoguće bezbedno upravljanje vozilom uz maksimalnu moguću udobnost. Za ispravan rad vešanja zadužen je niz međuzavisnih elemenata, kao što su opruge, amortizeri, glavčine točka, spone, viljuške ili ramena, jabučasti zglobovi (kugle), silen blokovi i stabilizatori koji zajedno rade kako bi prilagodili vozne karakteristike uslovima na putu i navikama vozača.

Osnovna uloga sistema za amortizaciju u ovom kompleksnom sklopu je da održava stalni kontakt točkova sa podlogom, kako se vozilo ne bi zanosilo u vožnji, bez obzira na kvalitet i stanje guma, odnosno uslove koji vladaju na drumu.

Šta utiče na stabilnost vozila?

Stabilnost automobila se odnosi na sposobnost vozila da održi ravnotežu i upravljivost tokom različitih uslova vožnje. Na stabilnost utiče veći broj faktora, koji uključuju dizajn vozila, raspodelu težine, sistem vešanja i prianjanje pneumatika, međuosovinsko rastojanje, kao i kvalitet puta, vremenske prilike i ponašanje vozača.

• Raspodela težine: Pravilna raspodela težine je prvi neophodan uslov za održavanje stabilnosti. Neravnomerna distribucija može negativno da utiče na ravnotežu i performanse sistema upravljanja, što dovodi do povećanog opterećenja karoserije i smanjene stabilnosti. Faktori kao što su položaj motora, rezervoara za gorivo, putnika i tereta utiču na raspodelu težine unutar vozila i konstruktori moraju da vode računa o tome kada projektuju nove modele prema nacrtima dizajnera.
• Težište: Težište ili centar masa predstavlja tačku oko koje je težina vozila ravnomerno raspoređena. Niže težište obezbeđuje veću stabilnost i smanjuje rizik od prevrtanja tokom ulaska u krivinu ili usled preduzimanja iznenadnih manevara izbegavanja. Na položaj centra mase utiču dizajn vozila, visina i raspodela težine.
• Oslanjanje: Sistem vešanja igra značajnu ulogu u održavanju stabilnosti vozila, apsorbovanju udaraca i održavanju kontakta gume sa površinom puta. Dobro podešen sistem vešanja obezbeđuje stabilnost i upravljivost tokom skretanja, kočenja i ubrzanja.
• Prianjanje pneumatika: Dobro „lepljenje“ pneumatika za podlogu je još jedan veoma važan element stabilnosti. Pravilno naduvane gume odgovarajućeg tipa, sa adekvatnom dubinom šare na gazećem sloju obezbeđuju optimalno prianjanje i smanjuju rizik od proklizavanja.

Na stabilnost i upravljivost utiče i međuosovinsko rastojanje (rastojanje između prednje i zadnje osovine), tako što duže međuosovinsko rastojanje obezbeđuje bolju stabilnost pri većim brzinama i pri kretanju kroz krivine, dok kraće međuosovinsko rastojanje nudi bolju upravljivost, ali po ceni smanjene stabilnosti.

Od velike važnosti su i faktori koji nisu u direktnoj vezi sa karakteristikama vozila. Uslovi na putu, kao što su tekstura površine podloge i nagib puta, osetno utiču na stabilnost vožnje. Neravne površine, udarne rupe, šljunak i sve ono što smanjuje koeficijent trenja ugrožavaju prianjanje i stabilnost pneumatika. Takođe, vremenski uslovi kao što su kiša, sneg i led i jaki vetrovi takođe utiču na stabilnost automobila.

Uloga amortizera

Amortizeri su ključna komponenta sistema vešanja. Njihova primarna funkcija je da apsorbuju i priguše udarce koji se prenose na karoseriju pri prelasku vozila preko neravnina, rupa i drugih nepravilnosti na putu. Koliko su ispravni amortizeri važni ilustruje podatak da pri brzini od 50 km/h istrošeni amortizeri mogu da produže zaustavni put za čitava dva metra!

Amortizeri funkcionišu tako što:

• Prigušuju oscilacije: Kada vozilo naiđe na izbočine ili neravne na površini puta, amortizeri se postepeno sabijaju koristeći hidrauličnu tečnost ili gas i tako apsorbuju silu udara pre nego što se ona prenese na karoseriju vozila.
• Održavaju kontakt između podloge i pneumatika: Amortizeri pomažu pneumaticima da ostvare neprestani kontakt sa površinom puta, čime obezbeđuju optimalno prianjanje i stabilnost prilikom ubrzanja, kočenja i skretanja.
• Poboljšavaju udobnost vožnje: Apsorbujući udarce amortizeri pomažu da putnici u vozilu osećaju glatko kretanje i kada vozilo prelazi preko neravnina.
• Stabilizuju vozilo: Amortizeri pomažu u stabilizaciji vozila tako što smanjuju oscilacije karoserije pri ubrzavanju, kočenju i skretanju.

Amortizeri su u osnovi prilično jednostavni uređaji, ali oni u svom sastavu imaju veliki broj malih delova čiji je životni vek ograničen. U idealnom slučaju, rok trajanja amortizera iznosi oko 150.000 kilometara, ali u praksi je to daleko kraće, naročito ako se pretežno vozi po putevima lošijeg kvaliteta. Gubitak funkcije amortizera može da dovede ozbiljnih oštećenja drugih delova na vozilu, a može da bude i veoma rizičan, budući da utiče na celokupnu stabilnost i upravljivost.

Znake istrošenih i dotrajalih amortizera nije uvek lako učiti na vreme, budući da ove promene nastaju postepeno i neujednačeno (jedan amortizer može da strada ranije od drugih). Neki od uobičajenih znakova na koje treba obratiti pažnju uključuju sledeće:

• Prekomerno poskakivanje – automobil preterano odskače nakon prelaske preko nervne površine, a pri određenim brzinama na volanu se osećaju vibracije.
• Otežano upravljanje – osetna nestabilnost vozila pri naglom polaženju, kočenju ili skretanju. Ponekad se primećuje da automobil vuče na jednu stranu ili lako gubi pravac pri udarima bočnog vetra.
• Neravnomerno habanje guma – istrošeni amortizeri mogu da doprinesu neravnomernom habanju guma, jer ne održavaju efikasno kontakt pneumatika sa površinom puta.
• Curenje tečnosti – vidljivi znaci curenja hidrauličke tečnosti iz amortizera ukazuju na kvar i potrebu za neodložnom zamenom.

Održavanje stabilnosti automobila

Redovno i pravilno održavanje je ključno za obezbeđivanje optimalne stabilnosti automobila i produženje njegovog životnog veka. Dobra praksa održavanja sistema za oslanjanje uključuje sledeće aktivnosti:

Redovne provere: Kontrole sistema vešanja na habanje i oštećenja treba sprovoditi redovno, otprilike na svakih 20.000 pređenih kilometara. Pogrešno je čekati prve jasne simptome, jer se kvarovi amortizera i pratećih delova razvijaju postepeno i neujednačeno, pa se zbog toga i relativno teško otkrivaju.

Provera pritiska u gumama i dubine gazećeg sloja: Održavanje propisanog pritiska u gumama sa odgovarajućom dubinom šara gazećeg sloja osigurava dobro prianjanje i stabilnost pneumatika.

Zamena istrošenih komponenti sistema za amortizaciju: Istrošene ili oštećene amortizere, šolje, opruge, nosače i druge komponente amortizacije i vešanja treba zameniti bez odlaganja, kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje i ostalih komponenti tokom dužeg vremena.

Poravnanje i balansiranje guma i točkova: Ovom intervencijom obezbeđuje se dobra upravljivost, ravnomerno habanje pneumatika i optimalna stabilnost vozila pri svim brzinama.

Važno je napomenuti i to da se pri izboru zamenskih delova uvek treba opredeliti za nove i originalne delove, jer pravilno održavan sistem vešanja predstavlja ključ za uživanje u stabilnom, kontrolisanom i prijatnom iskustvu vožnje.