Udobnost i bezbednost na prvom mestu

Prilikom kretanja vozila po podlozi dolazi do delovanja različitih sila i posledičnih oscilacija koje bitno utiču na osnovne osobine vozila - stabilnost, udobnost i upravljivost. Da bi se ove oscilacije smanjile i očuvale dobre vozne karakteristike neophodan je ispravan sistem za oslanjanje (ogibljenje).

Zadatak sistema za oslanjanje je da obezbedi elastičnu vezu između točka i karoserije, odnosno da osigura stabilnost vozila u različitim uslovima vožnje. To je posebno važno pri većim brzinama kretanja, kada sile koje deluju na vozilo višestruko jače i tada je od vitalne bezbednosne važnosti obezbediti što je moguće veće ublažavanje udarnih opterećenja, prigušenje (amortizaciju) udara i oscilacija i stabilnost vozila, posebno pri kretanju u krivinama.

Komponente sistema za oslanjanje

Sistem oslanjanja u opštem slučaju predstavlja vrlo složen sistem koji se sastoji iz četiri podsistema ili mehanizma. To su:

• mehanizam za vođenje točka: elementi za vođenje, obezbeđuju relativno pomeranje točka u odnosu na ram ili karoseriju i prenose horizontalne reaktivne sile sa točka na ram ili karoseriju (poluge, oslonci, zglobovi);
• elastični oslonci (elastični elementi): prenose na ram ili karoseriju vertikalne reaktivne sile i ublažuju udarna opterećenja (opruge);
• elementi za prigušenje oscilovanja: prigušuju oscilacije elastičnih oslonaca, odnosno sistema vešanja i celog vozila i ublažuju udarna opterećenja (amortizeri);
• stabilizatori: obezbeđuju veću stabilnost vozila pri kretanju u krivini.

Prema vrsti i karakteru elemenata za vođenje točka sistemi oslanjanja se dele na zavisne i nezavisne. Kod zavisnih sistema koristi se sistem „krutog mosta“ (pogonskog ili upravljačkog), kod koga kruta greda vezuje levi i desni točak tako da se pomeranje jednog točka prenosi i na drugi. Zavisni sistemi oslanjanja koriste se na upravljačkim mostovima teretnih vozila. Nezavisni sistemi oslanjanja koriste se na upravljačkim mostovima putničkih vozila, a sve češće i na njihovim pogonskim mostovima. Kod nezavisnih sistema, pogonski most se ne izrađuje u jedinstvenom krutom kućištu, već se točkovi vezuju sa diferencijalom preko poluvratila izvedenih u obliku zglobnih prenosnika, uglavnom asinhronih (nejednakih ugaonih brzina).

Elastični elementi sistema oslanjanja obuhvataju metalne delove – lisnate opruge (gibnjeve) , zavojne (spiralne) opruge, torzione opruge (štapovi) i nemetalne komponente – pneumatske i hidraulične elastične elemente, kao i njihove kombinacije (uključujući gumene komponente na nosačima motora, sponama i kuglama). Elementi za prigušenje oscilovanja su amortizeri, i o njima možete pročitati više u posebnom članku na blogu. Stabilizatorske opruge (stabilizatori) se koriste u cilju smanjivanja bočnih naginjanja vozila i najčešće je u upotrebi torzioni tip.

Održavanje sistema za oslanjanje

Na životni vek komponenti sistema za oslanjanje utiču brojni faktori:

• stanje saobraćajnica,
• opterećenje vozila,
• kilometraža,
• način vožnje,
• uticaj okoline (hladnoća i toplota, prašina, prljava i slana voda).

Tokom eksploatacije kontinuirano opterećenje dovodi do habanja opruga, odnosno zamora i gubitka elastičnosti tako da opruge postepeno gube sposobnost da se vrate na originalnu veličinu (korišćene opruge će zato biti duže od novih). Zamena dotrajalih opruga je važna jer ispravne opruge obezbeđuju lakšu vožnju i bolju kontrolu pravca kretanja, produžuju radni vek amortizera i drugih komponenti oslanjanja, uključujući pneumatike, i održavaju pravilan zazor između vozila i zemlje. Prilikom zamene opruga uvek ih treba menjati u parovima, levo i desno, a poželjno je u istom aktu zameniti i amortizere (da bi se obezbedilo maksimalno prianjanje pneumatika, treba uvek zameniti amortizere i opruge zajedno).

Oscilujuća ramena povezuju točkove za šasiju i omogućuju pravilno funkcionisanje amortizera, a gumene i metalne čaure preko kojih su ramena montirana takođe smanjuju prenos vibracija do putničke kabine. Oscilujuća ramena se najviše oštećuju pri brzoj vožnji preko neravnih površina, kada apsorbuju silovite udare pri kontaktu sa ispupčenjima i rupama.

Ležajevi točka smanjuju trenje između dva spojena dela koji rotiraju duž iste ose, odnosno omogućuju točkovima da rotiraju u odnosu na šasiju (sastoje se od većeg broja kuglica ili valjaka koji su smešteni u termootpornom kavezu i dva prstena). Ležajevi se ne mogu servisirati i treba ih zameniti čim se uoči buka koja dolazi iz točkova pri brzinama između 80 i 120 km/h. Njihovu zamenu ne treba dugo odlagati jer istrošeni ili oštećeni ležajevi uzrokuju brzo trošenje drugih komponenata točkova i oslanjanja.

Homokinetički zglobovi prenose obrtni momenat i snagu od menjača do pogonskih točkova i pomažu radu amortizera. Štitnici od termoplastičnih elastomera sprečavaju ulazak prašine i prljavštine u homokinetičke zglobove, koji zato traju veoma dugo. Do njihovog oštećenja dovode odsustvo masti, oštra vožnja (gradska i terenska), temperaturni ekstremi, udari. Homokinetičke zglobove treba temeljno kontrolisati svake dve godine.

Oslušnite svoj automobil

Prvi i najvažniji znak da je došlo vreme za kontrolu sistema za oslanjanje odnosi se na neuobičajene zvukove koji se pojavljuju tokom vožnje. Takođe, promena ponašanja vozila pri upravljanju po neravnom terenu treba da skrene pažnju na neku komponentu ogibljenja. Pre nego što posetite mehaničara, obratite pažnju na karakter novih zvukova koje čujete: odakle potiču zvukovi (u gornjem delu automobila ili bliže podlozi), kakav je karakter zvuka (udarac metal od metal, škripa gumenih površina) i da li se zvuk pojačava ili smanjuje pod određenim uslovima vožnje (sporija ili brža vožnja, kretanje po ravnom ili neravnom terenu).