Reciklaža automobila

Prosečan automobil se sastoji od preko 30.000 odvojenih delova. Tokom vremena svi ovi delovi će se istrošiti i zahtevaće popravke ili zamene – neki od njih se mogu lako popraviti ili zameniti, dok se drugi šalju u postrojenja za reciklažu, na kraju radnog veka automobila.

Automobilski otpad je jedan od najvažnijih ekoloških problema savremenog sveta. Vozila se proizvode od najrazličitijih vrsta materijala i na kraju životnog ciklusa ovi kompleksni materijali se ne mogu direktno ponovno eksploatisati. Tokom procesa reciklaže automobila primenjuju se različite metode i tehnologije, odnosno postupci (ručna separacija, usitnjavanje i fizičke metode separacije) koji omogućavaju dobijanje finalnih proizvoda, jednorodnih materijala (metal, plastika, guma, staklo) koji su pogodni za proizvodnju novih materijala.

Reciklaža automobila može biti veoma unosan posao i za pojedince i za državu. Reciklaža je u porastu jer sve više ljudi shvata koliki je njen značaj u borbi za ekološki održivu životnu sredinu. Ideja velikih deponija, „groblja automobila“, pokazala se lošom jer ovakve deponije negativno utiču na životnu okolinu, dok  istovremeno predstavljaju veliku mogućnost za korišćenje sekundarnih sirovina.

Šta se može reciklirati?

U savremenim pogonima za reciklažu automobila moguće je reciklirati od 80 do 90% mase automobila. Sam proces reciklaže automobila je složen zbog velikog broja različitih materijala koji ulaze u sastav automobila. Staklo se uglavnom ne prerađuje u pogonima za proizvodnju stakla zbog svog složenog hemijskog sastava, već se usitnjeno koristi u građevinarstvu kao dodatak betonu. Različite tečnosti (gorivo, ulja i rashladne tečnosti) dodatno komplikuju proces reciklaže zbog svog hemijskog sastava i toksičnosti, zbog čega se moraju posebno sortirati i odložiti do hemijskih postrojenja gde se mogu preraditi. Guma se industrijski prerađuje i koristi za dobijanje različitih proizvoda (podne obloge, dodatak asfaltu, gumene podloge za dečija igrališta, zaštitne ograde i slično).

Delovi automobila koji predstavljaju naročito veliku opasnost po životnu sredinu su: akumulatori, prekidači na bazi žive i različite vrste filtera. Sa ovim delovima treba oprezno postupati i oni po pravilo imaju poseban tretman.

Proces reciklaže

U primeni su dve osnovne tehnologije reciklaže automobila, koje se razlikuju po načinu sortiranja materijala. Prva tehnologija se zasniva na optičkoj separaciji – ručnom odvajanju sastavnih delova automobila, dok druga tehnologija koristi kombinaciju više metoda (usitnjavanje, gravitacijske i specijalne metode separacije) – u ovom slučaju automobil se ceo usitnjava u specijalnim drobilicama, a zatim se dobijeni proizvod usitnjavanja dalje i tretira nekom od metoda separacije.

Sam proces reciklaže u savremenim pogonima odvija se u sledećim koracima:

1. Uklanjanje opasnih delova (tečnosti, filteri, akumulatori)
2. Drobljenje (razbijanje karoserije na male komade pomoću velikih rotacionih čekića)
3. Separacija metala od nemetalnih delova (usitnjeni delovi na traci izlažu se dejstvu snažnog magneta)
4. Usisavanje (usisivač velike snage uklanja lakše materijale sa trake, pene, gume, tkanine i laku plastiku)
5. Separacija teških elemenata (obojeni metali i teška plastika ostaju na transporteru i sakupljaju se da bi se odneli u drugi centar na razdvajanje)
6. Reciklaža plastičnih polimera (vitalni korak jer moderni automobili koriste i do 20 različitih vrsta plastike)
7. Odvajanje lakih elemenata (pene, laka plastika, guma)

Odlaganje tečnosti. Na početku, najvažnije je da se sva ulja i tečnosti isprazne iz vozila. Tokom rastavljanja vozila mogu nastati varnice koje mogu reagovati sa zapaljivim tečnostima, a osim opasnosti od požara štetna su aromatična isparenja. Pravilno odlaganje tečnosti pomaže da se automobil reciklira brže i bezbednije za životnu sredinu.

Uklanjanje dobrih delova. Mnogi delovi vozila koji se mogu reciklirati su pogodni za buduću upotrebu (npr. alternator, hladnjak, branik ili neka druga komponenta karoserije).

Auto-delovi koji se mogu reciklirati

Što se tiče auto-delova koji se mogu reciklirati i ponovo upotrebiti ili prodati, u njih se ubrajaju sledeće komponente.

Motori. Mnogi mehaničari i entuzijasti završili su neke sjajne projekte na korišćenim motorima. Čak i ako se motor ne može spasiti, on može rastaviti za druge delove motora.

Akumulatori. Akumulatori za automobile spadaju u delove sa najvišim procentom reciklaže. Većina država ima jasne propise o pravilnom odlaganju akumulatora, jer oni sadrže materije koje su izuzetno toksične po životnu sredinu.

Gume. Automobilske gume nisu naročito biorazgradive i zato je važno da se recikliraju kad god je moguće. Istrošene automobilske gume se višestruko usitnjavaju i koriste u proizvodnji podloga za igrališta, asfalta, pa čak i benzina.

Menjači. Slično motorima, i menjači i drugi delovi za prenos snage se mogu rastaviti, renovirati i ponovo koristiti.

Rezervoari goriva. Ovi delovi se mogu jednostavno reciklirati, uz odgovarajući obradu.

Filteri za ulje i motorno ulje. Priča je slična kao za akumulatore – odlaganje u skladu sa propisima je nužno radi sprečavanje veće ekološke štete. Slično važi i za druge tečnosti u automobilu.

Staklo. Automobilska stakla se, slično gumama, veoma sporo razgrađuju prirodnim putem, pa je njihova reciklaža od izuzetnog značaja. Auto staklo se može koristiti za pravljenje flaša, podnih pločica, nakita i drugih proizvoda.

Metalni otpaci. Automobili se sastoje od mnogo metalnih delova koji su napravljeni od aluminijuma i vrednih legura. Aluminijum se može potpuno reciklirati i od njega se mogu praviti ambalažni elementi, limenke i delovi za vozila (felne, blok motora ). „Staro gvožđe“, odnosno čelik, je uvek na ceni zbog širokih mogućnosti ponovne upotrebe, a visoko se vrednuje i bakar iz kablova, žica i drugih komponenti električnih i elektronskih instalacija u automobilu.

Starter i alternator. Ovi delovi auto-elektrike sadrže vredne materijale koji se mogu reciklirati, a ponekad se mogu i efikasno servisirati.

Tečnosti – gorivo, rashladna tečnost, tečnost za pranje vetrobranskog stakla. Ove tečnosti se mogu izvaditi, očistiti, ponovo koristiti ili reciklirati.

Pumpe za vodu. Vodene pumpe se takođe mogu ponovo koristiti i reciklirati, jer spadaju u najdugotrajnije delove.

Plastika. Sva plastika sa vozila i delovi enterijera mogu se reciklirati da bi se koristila za nove proizvode.

Pojasevi i creva. Takođe se mogu ponovo koristiti ako su u dovoljno dobrom stanju.

Katalizatori. Katalizator je deo izduvnog sistema koji umanjuje emisiju štetnih gasova, a može se lako reciklirati.

Zbog složenog sastava automobila, njihova uspešna reciklaža moguća je samo uz odgovarajući tretman svih sastavnih komponenti. Tehnologije prerade ovakvih materijala su složene, ali sa ekonomskog i naročito ekološkog stanovišta trošak koji one iziskuju je više nego opravdan. Reciklaža čelika štedi energiju i prirodne resurse: industrija čelika štedi dovoljno energije da napaja oko 18 miliona domaćinstava godišnje. Recikliranje metala takođe koristi oko 74 odsto manje energije od njegove proizvodnje. Pametnome dosta.