Od prvih automobila do danas, koncept bezbedne vožnje znatno se promenio. Od jednostavnih sistema kao što su sigurnosni pojasevi i vazdušni jastuci došli smo do niza složenih sistema koji pomažu u sprečavanju nesreća i štite vozača i putnike u slučaju sudara. Kako je tekao razvoj ovih bezbednosnih rešenja ispratićemo u redovima koji slede.
Daleke 1478. godine Leonardo Da Vinči je napravio crtež prvih samohodnih kolica koja su bila sposobna da se kreću bez guranja ili povlačenja. Njegov dizajn vozila na tri točka smatra se pretečom modernog automobila i jedan je od mnogih izuma koje je Da Vinči stvorio u vezi sa kretanjem i transportom. Bezbednost za volanom možda nije nešto što su Leonardo i prvi konstruktori imali na umu kada su dizajnirali vozila, ali nakon otkrića motora sa pogonom na paru i fosilna goriva, to se značajno promenilo.
Prekretnicu u razvoju bezbednosnih sistema u vozilima označio je nemili događaj iz 1891. godine, kada je Meri Vord, poznata irska naučnica, podlegla povredama zadobijenim pod točkovima eksperimentalnog parnog automobila koga su napravili njeni rođaci. Meri je ostala zabeležena u istoriji kao prva ljudska žrtva vozila na motorni pogon, a njena zlosrećna sudbina uticala je na vlasti da počnu ozbiljnije da se bave pitanjem bezbednosti u saobraćaju. Od tada, automobilska industrija neprestano radi na tome da automobili budu bezbedniji.
Evolucija bezbednosti
Putovanje automobilom danas je lakše i sigurnije nego ikad. Od prvih automobila sa pogonom na vodenu paru, preko benzinskih, električnih i hibridnih, sve do autonomnih vozila, bezbednosne funkcije u automobilima igraju najvažniju ulogu u smanjenju nekada izuzetno velikog broja povreda i materijalnih šteta koje su nastale kao rezultat automobilskih nezgoda. Iako se sudari i dalje događaju, rizik od ozbiljnih povreda daleko je manji nego što je bio, jer auto industrija neprestano radi na poboljšanju efikasnosti postojećih bezbednosnih mehanizama, kao i na razvoju i testiranju novih ideja.
Evolucija bezbednosnih karakteristika automobila značajan je aspekt automobilske industrije, vođen tehnološkim napretkom, rastućom svešću o bezbednosnim pitanjima i odgovarajućim regulatornim zahtevima. Pogledajmo koje su to prekretnice u razvoju bezbednosnih karakteristika automobila, hronološkim redosledom.
Od početka do sredine XX veka: dobar početak
Prva motorna vozila bila su velika, nezgrapna, teška i veoma komplikovana za upravljanje. Činjenica da su ova vozila često bila vinovnici nesreća navela je njihove proizvođače da unesu izmene kako bi poboljšali bezbednost vozača i putnika, ali i drugih učesnika u saobraćaju. Jedna od prvih bezbednosnih funkcija bila je ručna metlica brisača, a ubrzo potom pojavili su se i prvi retrovizori. Sledeći dodatak je ruka za automatsku signalizaciju koja je pokazivala smer u kome se automobil okreće – preteča modernih migavaca. Do početka Drugog svetskog rata nastali su još nasloni za glavu, modifikovana vetrobranska stakla od sigurnosnog laminiranog stakla, a debitovale su i kontrolne table. Iako su vozila još uvek bila daleko od bezbednih, razvoj je krenuo u dobrom pravcu.
Pedesete: pojas i vazdušni jastuk
Neke od glavnih bezbednosnih karakteristika koje koristimo u današnjim automobilima uvedene su između 1950. i 1960. godine. Na primer, vazdušni jastuk je prvi put predstavio 1951. godine Valter Linderer, dok je kompanija Volvo 1959. godine patentirala sigurnosni pojas u tri tačke, kakav i danas koristimo. Sigurnosni pojasevi su u početku bili opcioni i često su ih sami vlasnici automobila instalirali. Međutim, njihova efikasnost u smanjenju povreda i smrtnih slučajeva brzo je postala očigledna, pa su lako našli put do zakonske podrške. Takođe, 1958. godine Ujedinjene nacije osnovale su Svetski forum za harmonizaciju propisa o vozilima, čija je svrha bila da promoviše i unapredi bezbednost motornih vozila kroz skup međunarodnih standarda.
Šezdesete: zakonske regulative
Zakoni su konačno počeli da se fokusiraju na zaštitu putnika u vozilu od povreda, a pravila u vezi sa bezbednošću i korišćenjem bezbednosnih karakteristika postala su obavezna. Tako su već 1968. godine standardi za bezbednost motornih vozila zahtevali da motorna vozila imaju bočna poziciona svetla, sklopive stubove upravljača i pojaseve na prednjim sedištima. Nasloni za glavu takođe postaju obavezna stavka.
Sedamdesete i osamdesete: bolji zakoni, više elektronike
Neki proizvođači automobila počeli su da obezbeđuju vazdušne jastuke kao opciju za putnike, a pojavile su se i elektronske antiblok kočnice. Potvrdu sintagme da kočnica glavu čuva stiže sa razvojem sistema protiv blokiranja točkova (ABS), tehnologije osmišljene da spreči blokiranje točkova tokom kočenja, omogućavajući vozaču da lakše zadrži kontrolu nad vozilom. Ovo značajno smanjuje rizik od proklizavanja i pomaže vozačima da održe kontrolu u momentu naglog kočenja.
U sledećoj dekadi treća kočiona svetla koja se nalaze na sredini vozila postala su standard i proizveden je prvi vazdušni jastuk sa dodatnim sigurnosnim sistemom (SRS) za vozačevo sedište (Mercedes, 1981). U ovom periodu se uvodi i kontrola vuče.
Devedesete: elektronika preuzima primat
Početkom devedesetih uveden je sistem za zaštitu od bočnog udara, kao i bočni vazdušni jastuci. Ovo je i era brzog napretka elektronskih i električnih uređaja, od unapređenih sistema za pomoć pri kočenju (ABS) do sistema elektronske kontrole stabilnosti (ESC). Elektronska kontrola stabilnosti pomaže u sprečavanju proklizavanja i gubitka kontrole automatskim kočenjem na pojedinačnim točkovima i, u nekim slučajevima, smanjenjem snage motora. Uveden je i sistem kontrole proklizavanja (TCS) koji ograničava okretanje točkova tokom ubrzanja na klizavoj površini. Kreš testiranje svih novih vozila takođe je postalo obavezno.
Dvehiljadite: era senzora i kamera
Pojavile su se još naprednije bezbednosne funkcije koje koriste senzore pokreta i kamere, uključujući informacione sisteme za mrtve tačke (BLIS). Pojavljuju se sistemi upozorenja o napuštanju trake i autonomni sistemi za kočenje u slučaju nužde koji su usmereni na sprečavanje sudara. Upozorenje na sudar unapred (FCV) i automatsko kočenje u nuždi (AEB) su sistemi koji koriste senzore, kamere ili radare da otkriju potencijalne prednje od sudara sa vozilima ili pešacima i pravovremeno upozore vozača. U nekim slučajevima, oni takođe mogu automatski da aktiviraju kočnice kako bi sprečili ili ublažili sudar.
Sistem za detekciju mrtvog ugla (BSD) koristi senzore za otkrivanje vozila u slepim uglovima vozača i daju upozorenja koja pomažu u izbegavanju sudara tokom promene trake. Dalje, sistemi za komunikaciju od vozila do vozila (V2V) i vozila do infrastrukture (V2I) omogućavaju vozilima da komuniciraju jedno sa drugim i sa objektima pored puta kako bi se poboljšala bezbednost pružanjem informacija u realnom vremenu o uslovima u saobraćaju i potencijalnim opasnostima, poput udarnih rupa.
Najnovija dostignuća u bezbednosnoj tehnologiji
Poslednjih godina, tehnologija bezbednosti automobila je još više napredovala, sa fokusom na sprečavanju nesreća pre nego što se dogode. Uz pomenute sisteme FCV i AEB, izdvajaju se unapređeni sistemi upozorenja o napuštanju trake (LDVS), koji upozoravaju vozače ako napuštaju svoju traku, sprečavajući potencijalne nezgode uzrokovane ometanjem vozača ili pospanošću. Funkcija za pomoć pri održavanju trake (LKA) može automatski da vrati vozilo u svoju traku kako bi sprečio nezgodu. Prilagodljivi tempomat (ACC) je još jedna bezbednosna funkcija koja koristi senzore za održavanje bezbedne udaljenosti od vozila ispred, smanjujući potrebu za stalnim ručnim podešavanjem brzine.
Pored ovih unapređenja, mnogi novi automobili opremljeni su naprednim sistemima za pomoć vozaču (ADAS), koji koriste kamere, radare i druge senzore za nadgledanje puta i okoline, pružajući vozačima informacije i upozorenja o potencijalnim opasnostima u realnom vremenu. Takođe, sa rastom popularnosti električnih automobila, bezbednosne karakteristike specifične za ova vozila, kao što su sistemi za upravljanje baterijama, sve više dobijaju na važnosti.
Neke od naprednih bezbednosnih funkcija koje su postale standardni deo opreme novih modela uključuju:
- Senzore okrenute prema napred koji prate rastojanje i relativnu brzinu između vozila. Ako ovi senzori posumnjaju da je sudar neizbežan, upozoravaju vozača zvučnim ili vizuelnim signalima.
- Kamere na zadnjoj strani vozila koje ne samo da omogućavaju vozaču da vidi šta se nalazi pozadi, već koriste i senzore da upozore vozača na objekte iza automobila.
- Prilagodljiva prednja svetla promovišu poboljšanu vidljivost u krivinama jer se zapravo okreću u pravcu kretanja automobila.
Budućnost bezbednosti automobila oblikovaće dalji napredak tehnologije, koja nam omogućuje da već u ovom trenutku razmišljamo o stavkama kao što su senzori raspoloženja – kamere koje mogu da očitaju signale lica i detektuju raspoloženje vozača, te da u skladu sa tim koriguju vozne parametre ili sugerišu preventivne akcije.
Kako se menja način na koji vozimo
Napredak u tehnologiji bezbednosti automobila menja način na koji vozimo, jer vozačima značajno olakšava upravljanje i orijentaciju, ostavljajući im više prostora da se posvete bezbednosnim izazovima dok krstare putevima. Sa funkcijama kao što su AEB, LDVS i ACC, vozači mogu da se oslone na svoje automobile i budu prilično sigurni da će lako izbeći iznenadne probleme nesreće. ADAS sistemi takođe menjaju način na koji vozimo, jer nam pružaju informacije i upozorenja o potencijalnim opasnostima, omogućavajući nam da u odsudnom trenutku donosimo ispravne i brže reagujemo na dinamične promene uslova na putu.
Bezbednost automobila je prešla dug put otkako su prvi automobili izašli na puteve, ali njena evolucija nije ni blizu kraja. Uz kontinuirani napredak u tehnologiji bezbednosti, u godinama koje dolaze možemo očekivati još bezbednija i efikasnija vozila, sa ciljem da se saobraćajne nezgode jednom zauvek iskorene.
