Kao i svaki deo u automobilu, i sistem za klimatizaciju zahteva redovno održavanje i pravovremeno servisiranje. Da bi druženje sa serviserima – ili ne daj bože lekarima – sveli na najmanju moguću meru, upoznaćemo se sa principima pravilnog korišćenja klima uređaja, kao i potencijalno lošim stranama njegove neadekvatne upotrebe.
U prethodnom tekstu upoznali saznali smo nešto više o tome kako radi klima uređaj u automobilu. Videli smo da sistem za klimatizaciju, osim što obezbeđuje prijatno strujanje hladnog vazduha tokom vrelih letnjih dana, kontroliše i temperaturu u kabini, smanjuje vlažnost vazduha i omogućuje brže i lakše odleđivanje ili odmagljivanje automobilskih stakala. Nekoliko dodatnih procenata na potrošnji goriva i troškovi redovnog servisiranja predstavljaju izvesno opterećenje za budžet, ali komfor koji se dobija zauzvrat – prijatne temperature i čista stakla tokom cele godine – itekako opravdava ulaganja. Koliki će biti iznos tih ulaganja zavisi pre svega od načina na koji se klima uređaj koristi i održava.
Kako pravilno koristiti klima uređaj u automobilu
Uključivanje klima uređaja u automobilu za mnoge je praktično refleksna radnja: kada je toplo, prst bez razmišljanja ide ka tasteru za uključivanje. Međutim, mnogi vozači ne razumeju do kraja kako klima uređaj radi i često ga pogrešno koriste. Proizvođači automobila ovde nisu od velike pomoći, jer interfejse klima uređaja čine izuzetno jednostavnim za korišćenje – sve što treba da uradite je da pritisnete taster za uključivanje i podesite željenu temperaturu i sve ostalo će rešiti nekakav algoritam. Međutim, postoji nekoliko trikova koji povećavaju efikasnost sistema i produžavaju njegov životni vek.
Podsetićemo se ukratko principa na koji radi erkondišn u automobilu. U pitanju je zatvoreni sistem koji se sastoji od strane sa niskim i visokim pritiskom rashladne tečnosti. Na strani visokog pritiska rashladnog fluida (koji se u tom delu nalazi u gasovitom stanju) nalazi se kompresor koji potiskuje gas ka kondenzatoru (buka koju čujete ispod haube kada uključite klima uređaj ukazuje na to da se kompresor pokreće). Na strani niskog pritiska, rashladna tečnost pod visokim pritiskom prolazi kroz ekspanzioni ventil i dolazi do isparivača. U rashladnom fluidu tačka ključanja je veoma niska i pri njegovom isparavanju dolazi do apsorpcije toplote (endotermna reakcija), pri čemu se okolina hladi. Električni ventilator istovremeno uvlači vazduh spolja, usmerava ga na isparivač gde se hladi, a zatim potiskuje kroz ventilacione otvore u kabinu. Tako se zatvara ciklus koji se neprekidno ponavlja.
- Osnovni postulat pravilnog korišćenja klima uređaja je sasvim logičan: koristite ga samo kada je neophodno. Parkirajte automobil u hladu kad god je to moguće, a ako „nigde ’lada nema“ koristite zavese za prozore (folije, roletnice, navlake i drugu vrstu zaštite od sunca). Takođe, klima uređaj radi mnogo bolje kada je vozilo u pokretu, jer što se motor brže okreće, brže će raditi i kompresor klima uređaja, što omogućava sistemu da se efikasnije hladi.
- Pre polaska, odnosno pre uključivanja klima uređaja, provetrite automobil. Otvorite sva vrata ili spustite sve prozore. Pokrenite ventilator na većoj brzini i postavite ga tako da preuzima svež vazduh spolja. Tako ćete izbaciti vruć vazduh i brzo ohladiti kabinu.
- Pokrenite klima uređaj pri maloj brzini, tj. nemojte odmah prelaziti na najviši nivo. U slučaju da u automobilu postoji automatski sistem, on će se podrazumevano pokrenuti u režimu niže brzine i postepeno će je povećavati.
- Kada zatvorite prozore, prebacite ventilator u poziciju za recirkulaciju vazduha da biste sprečili prodor toplog vazduha spolja. Vazduh koji recirkuliše kroz kabinu je hladniji i zato manje opterećuje kompresor, a tako posredno smanjuje i potrošnju goriva. Ukoliko imate putnike na zadnjoj klupi, recirkulacija vazduha možda neće biti najbolja opcija: budući da sistem uvlači i hladi vazduh pretežno iz prednjeg dela kabine, vazduh u zadnjem delu vozila može postati ustajao i vruć.
- Isključite sistem start/stop. Ako imate noviji automobil koji ima sistem za automatsko pokretanje/zaustavljanje, razmislite o tome da ga isključite. Ova funkcija štedi gorivo, ali isto tako može ometati rad kompresora klima uređaja.
- Kada stignete na odredište, nemojte odmah zaustaviti motor, jer je to pomalo „šokantno“ za sistem klima uređaja. Prvo isključite klima uređaj dok motor radi, a to možete učiniti i pre zaustavljanja. Nakon što ga isključite, pustite ventilator da radi srednjom i velikom brzinom. Tako ćete dodatno isušiti isparivač i okolinu, pa se bakterije neće brzo razmnožavati i stvarati neprijatan miris u kabini (to može izraženo do te mere da ni osveživač vazduha ne bude od koristi).
Klima uređaji i zdravlje
Protivnici korišćenja klima uređaja u automobilu, pored negativnog uticaja na uštedu goriva kao glavni argument kojim potkrepljuju svoj stav navode zdravstvene implikacije upotrebe klima uređaja u automobilu. Zaista, ukoliko ne vodimo računa o pravilnom korišćenju erkondišna, možemo ozbiljno ugroziti zdravlje. Zato vredi poslušati nekoliko saveta:
- Ne usmeravajte protok vazduha direktno u glavu ili vrat, jer biste se lako mogli prehladiti (usmerite vazduh ka staklima ili podu).
- Ne postavljajte sistem za klimatizaciju na previše niske temperature – dovoljno je podesiti termostat ne temperaturu 5-6 stepeni nižu od spoljašnje. Ako je napolju veoma toplo, nikako ne treba praviti „polarnu“ atmosferu u kabini. Ljudsko telo, odnosno kardiovaskularni sistem, ne može da podnese tako veliku i naglu promenu temperature, pa se može desiti da izgubite svest pri ponovnom izlaganju toplom vazduhu. Idealna temperatura za vožnju je između 22 i 25 stepeni Celzijusa. Inače, temperature iznad 27 stepeni Celzijusa u vozilu izazivaju porast pulsa i telesne temperature, a smanjenje koncentracije i vremena reakcije. (Istraživanja pokazuju da porast temperature sa 25 na 35 stepeni Celzijusa povećava rizik od nesreća za oko 20 odsto!)
- Ako se u unutrašnjosti vozila razviju „čudni“ mirisi, oni obično nastaju zbog nakupljanja prašine i polena u kojim se formiraju kulture bakterija i plesni, obično na površini isparivača. Osobe sa kompromitovanim imunološkim sistemom su ovde posebno ugrožene, jer mogu da razviju alergijske reakcije u rasponu od hroničnog rinitisa do bronhijalne astme.
Dezinfekciju klima uređaja možete obaviti u servisu, što je svakako opcija koja se preporučuje, ili samostalno pomoću posebnih preparata za čišćenje auto klima i ventilacije.
Održavanje sistema za klimatizaciju
Zarad održavanja dobre prohodnosti i funkcije ventilacionog sistema poželjno je povremeno uključivati klima uređaj, čak i kada to vremenski uslovi ne opravdavaju – praktično tokom čitave godine. Postarajte se da klima uređaj radi oko 10 do 15 minuta, najmanje jednom nedeljno jer ćete tako produžiti radni vek kompresora i sprečiti prekomeran gubitak rashladnog fluida i ulja. Svakako treba proveravati i nivo rashladnog sredstva – zamolite mehaničara da to uradi pri svakom pregledu tečnosti u automobilu (ova provera obično nije uključena u redovan servis).
Takođe, treba redovno menjati i filter kabine, koji štiti unutrašnjost automobila tako što zadržava prašinu, polen i čestice iz spoljašnjeg vazduha. Kada se filter zaprlja, on može da zadrži vlagu u svojim slojevima, a ta vlaga i prljavština u filteru predstavljaju podlogu kao naručenu za razmnožavanje bakterija. Savetuje se da menjate vazdušni filter vašeg klima uređaja svake godine (neki proizvođači preporučuju i dvogodišnji interval) kako biste bili predupredili neprijatne mirise, ili još gore, neku respiratornu infekciju.
Održavanje sistema klimatizacije u redovnim intervalima je od ključne važnosti za njegovo pravilno funkcionisanje. Odvezite automobil na servis klime pre početka letnjih meseci kako biste izbegli dugo čekanje na servisu i smanjili troškove održavanja. Redovno održavanje obično obuhvata proveru funkcionalnosti i merenje kapaciteta klima uređaja, zatim proveru i zamenu rashladnog fluida i ulja, ispitivanje kompresora (stanje elektromagnetnog kvačila i ležaja remenice, provera pogonskog kaiša kompresora), proveru ispravnosti ventila i termostata, ispitivanje sistemskih linija i komponenti na curenje i oštećenja, čišćenje rebara kondenzatora, sušenje, dezodorisanje i dezinfekciju sistema.
