Pokretanje automobila posle duže neaktivnosti

Da li planirate da kupite stari automobil ili već imate jedan koji tavori u nekoj garaži i nije pokrenut godinama? Ako odmah sednete za volan, i nadate se da će sve funkcionisati kako treba kada okrenete ključ, verovatno pravite kardinalnu grešku.

Kao i na čoveku koji ne pamti kada je poslednji put potrčao za loptom ili podigao nešto teže od kašike, dugogodišnja neaktivnost ostaviće traga i na automobilu, naročito ako je tokom stajanja bio lišen odgovarajuće nege i održavanja. Činjenica da je motor automobila konstruisan tako da bude u redovnom pogonu znači samo jedno: što duže stoji u mestu, više će problema imati prilikom ponovnog pokretanja.

Automobili koji nisu dugo voženi nose sa sobom niz problema koji mogu da budu u vezi sa bilo kojim njegovim sistemom. Tu se ubrajaju ustajalo gorivo, loš starter, istrošen akumulator, korodirane cevi i creva, kao i mnoštvo drugih stavki koje se pod uticajem vremena i uslovima sredine nepopravljivo kvare.

Budući da postoji sijaset mogućih razloga zbog kojih se automobil neće lako pokrenuti posle kraćeg ili dužeg stajanja, tekstom u nastavku skrećemo pažnju na neke osnovne principe i tehnike za ponovno pokretanje, uz minimalne rizike od oštećenja i ugrožavanja bezbednosti.

Zašto bismo kupovali automobil koji dugo stoji?

Postoji nekoliko okolnosti koje nas mogu navesti da razmislimo o kupovini automobila koji je predugo parkiran:

• Retka ili kolekcionarska vozila: entuzijasti i kolekcionari ponekad naiđu na retke ili kolekcionarske modele koji su dugo vremena mirovala. Uprkos lošem opštem stanju u kome se obično nalaze, ovi automobili mogu da imaju veliku vrednost za određene kupce koji su voljni da se late restauracije.
• Ograničen budžet: za kupce na tankom budžetu kupovina automobila koji je dugo bio van opticaja može biti zapravo i jedina opcija u okviru raspoloživog cenovnog ranga. Takvi automobili često imaju niže cene, što ih čini pristupačnim za kupcima sa „liht-roze” statusom na bankovnom računu.
• Projektni automobili: neki ljudi neguju hobije koji podrazumevaju rad na automobilima, njihovoj popravci, modifikaciji ili restauraciji. Kupovina automobila u „kliničkoj smrti” je dobar način da se pronađe ovakav projektni automobil po nižoj ceni.
• Hitne potrebe: U određenim situacijama kada su nam hitno potrebna četiri točka, a raspolažemo ograničenim sredstvima, kupovina automobila koji čami na parkingu može biti privremeno rešenje dok se ne pronađe pogodnije rešenje.

Bez obzira na okolnosti koje vas navode na kupovinu „užeglog” vozila, neophodno je da pažljivo procenite stanje automobila i razmotrite potencijalne troškove popravke i restauracije pre nego što konačno razmotate novčanik. Sprovođenje temeljne inspekcije, uz savete kvalifikovanog mehaničara može da vam pomogne da donesete informisane odluke zbog kojih se kasnije nećete (preterano) kajati.

Posle kraće pauze

Bez obzira da li idete na odmor na duže vreme ili se privremeno selite na drugu lokaciju zbog posla, možda ćete morati da ostavite svoje vozilo na duže vreme bez ključa u bravi. U tom slučaju važno je da znate kako će predstojeći period neaktivnosti uticati na njegove performanse, uključujući i mogućnost bezbednog pokretanja.

Automobili su predviđeni da se voze, umesto da mesecima miruju. Kada se ne koriste, tečnosti u automobilu počinju da se razgrađuju, delovi koji se ne podmazuju počinju da korodiraju, a postoji i realna mogućnost da će divlje životinje u takvom vozilu naći novi dom, grickajući pritom sve što im padne vilica. Glodari tako mogu da pregrizu kablove ili druge delove automobila koji su napravljeni od mekših materijala, a to može da prouzrokuje značajnu materijalnu štetu.

Gume su takođe pogođene neaktivnošću. Ako automobil stoji u mestu, vazduh će polako početi da curi iz pneumatika, naročito tokom hladnog vremena. vozilo će svojom težinom i dalje pritiskati gume koje sadrže sve manje vazduha, što može da dovede do deformacija. povremeno dopunjavanje često rešava ovaj problem, ali ponekad ove deformacije ostaju trajne, pa zamena pneumatika ostaje jedina opcija.

Vlaga koja se postepeno akumulira u rezervoaru za gorivo dovodi do korozije.

Posle više meseci i godina

Ponovno pokretanje automobila koji se bude nakon veoma dugog perioda mirovanja skopčano je sa bezbednosnim izazovima. Zbog toga je najbolje angažovati profesionalnog mehaničara da to uradi umesto vas, jer to je često jeftinije i svakako bezbednije od „uradi sam” alternative. No, ako ste kvalifikovani za rad na automobilima i „svrbe” vas rukavice, saveti iskusnih mehaničara mogu da budu od pomoći.

Prvi korak podrazumeva opšti vizuelni pregled vozila. Da li je automobil bio parkiran na bezbednom mestu, da li u gumama ima dovoljno vazduha i da li izgledaju kao da su bezbedne za vožnju (dubina šare, deformacije)? Da li se u putničkom, motornom ili prtljažnom prostoru naselili nezvani životinjski gosti (tražite gnezda, grančice, paučinu i organski otpad)? Ako je sve naizgled u redu, operite temeljno automobil spolja, očistite unutrašnjost i ostavite vrata neko vreme otvorena kako bi se kabinski prostor adekvatno provetrio.

Drugi u redu za kontrolu su motor i njegovi delovi. Da li u agregatu ima dovoljno tečnosti, tj. da li postoje znaci curenja motornog ulja, rashladne i kočione tečnosti? Ako raspolažete odgovarajućom aparaturom, poželjno je da obavite proveru pritiska u sistemu za hlađenje i uverite se da pritisak prati specifikacije proizvođača. Odmah zatim proverite poklopac hladnjaka ili ga, što je još bolje, preventivno zamenite novim (mali trošak koji sprečava ozbiljnije glavobolje).

Sledi provera svih creva, kaiševa, vodova, žica, poklopaca itd. Zamenite sve delove u koje sumnjate. Proverite filter vazduha, uverite se da nije dotrajao (da u njemu nema oštećenja ili nagomilane buđi) i da je dovoljno čist. Akumulator će izvesno biti „mrtav”, i zato je najbolje zameniti ga novim.

Zamenite sve tečnosti, bez izuzetka (motorno ulje, rashladnu tečnost, kočiono ulje...), kao i odgovarajuće filtere. Uklonite svaku svećicu, jednu po jednu, ubrizgajte malu količinu motornog ulja u cilindar, a zatim zamenite stare svećice novim modelima što boljeg kvaliteta.

Podignite auto, pregledajte pažljivo svaku gumu i proverite kočnice; ako vam se čini da sve izgleda dobro, zamolite nekoga da nagazi pedalu kočnice dok vi pokušavate da okrećete jedan po jedan točak. To je najbezbedniji način za proveru funkcionalnosti kočnice. Pneumaticima će biti potreban vazduh, pa ih napunite do nivoa pritiska koji je predviđen za vaše vozilo.

Na kraju, ispumpajte staro gorivo iz rezervoara i napunite rezervoar svežim gorivom sa benzinske pumpe (koristite čiste kontejnere za transport goriva do automobila).

Tri, dva, jedan... Pali!

Otvorite haubu. Zamolite pomoćnika da sedne u automobil (poželjno sa zaštitnom maskom na licu), isključi ventilator kabine, grejače, klima-uređaj i druge potrošače. Stanite blizu, ali ne i preblizu motornog prostora, sa aparatom za gašenje požara u ruci. Signalizirajte pomoćniku da okrene ključ za paljenje u „kontakt” položaj (bez verglanja) – možda ćete čuti kako pumpa za gorivo radi, što je normalno. Sačekajte 30 sekundi pre nego što ponovo date signal za pokretanje motora.

Tokom prvog pokretanje motora „verglanje” ne treba da traje duže od desetak sekundi. Motor se verovatno neće odmah pokrenuti, jer je dovodna cev za gorivo verovatno već duže vreme prazna i potrebno je izvesno vreme da se ponovo napuni. Proverite da li negde u motoru postoje znakovi curenja ili se pojavljuje dim, u najgorem slučaju vatra. Sačekajte još jedan minut. Zamolite asistenta da pokuša još jednom da pokrene motor, ali da ne pokušava duže od dvadesetak sekundi. Ako se motor pokrene, ostavite ga da radi, a ako vam ponovo uskrati to zadovoljstvo, isključite ga, sačekajte 10 sekundi i ponovite dok se ne pokrene.

Kada pokrenete motor i uverite se da sve izgleda kako treba, zatvorite haubu, pritisnite pedalu kočnice i ubacite menjač u brzinu (ili Drive režim kod automatskog menjača). Lagano puštajte pedalu kvačila ili kočnica kod automatika. Kočnice bi trebalo da drže vozilo na mestu; ako funkcionišu na očekivan način, polako ih otpustite i vidite da li se auto kreće, a odmah zatim ponovo aktivirajte kočnice da biste proverili da li mogu da zaustave auto. Ako se vozilo ne zaustavlja, stavite menjač u neutralni položaj i snažno i brzo pumpajte papučicu kočnice. Ako se vozilo ni tada ne zaustavi, aktivirajte ručnu kočnicu.

Ako kočnice rade ispravno, provozajte automobil po parkingu ili na drugom mestu na kome nema nikakvog saobraćaja. I dalje držite protivpožarni aparat pri ruci, kako biste bili spremni za eventualni požar koji može da nastane usled loših instalacija. Vožnju malom brzinom na bezbednom mestu nastavite dok motor ne dostigne normalnu radnu temperaturu, vodeći računa da u svakom trenutku možete bezbedno da se zaustavite, a zatim parkirajte automobil.

Sada još jednom pažljivo otvorite haubu i pomoću lampe potražite znakove curenja i druge probleme unutar motornog prostora. Kada se motor potpuno ohladi, proverite još jednom sve tečnosti, vizuelno utvrdite na kom se nivou nalaze i da li izgledaju normalno. Ako mislite da sa tečnostima nešto nije kako treba, odvucite vozilo do mehaničara na detaljnije provere.

Ako se čini da su sve funkcije sveže vaskrslog automobila u redu, da su kočnice u redu i da nema curenja, zamenite motorno ulje (uključujući i filter ulja), rashladnu tečnost i eventualno kočionu tečnost; tako ćete isprati koroziju i druge zagađivače koji su se formirali tokom perioda neaktivnosti.

Postoje automobili koji su toliko pouzdani da im je potrebno samo dopuniti akumulator i nekoliko puta okrenuti ključ. Međutim, sve gore navedene sigurnosne procedure treba uraditi i u takvim slučajevima, jer male greške u ovoj fazi mogu docnije dovesti do velikih problema.