Kada je reč o održavanju automobila, vozači se često rukovode savetima i „malim tajnama” zasnovanim na neproverenim činjenicama koje dovode do zabune o tome šta je zapravo potrebno uraditi da bi se obezbedile dobre performanse i dugovečnost vozila. Međutim, razlikovanje činjenica od zabluda od ključne je važnosti za pravilnu negu i održavanje optimalnog stanja automobila.
Redovno održavanje automobila obuhvata niz postupaka koji imaju za cilj očuvanje strukture i funkcije vitalnih delova automobila. U suštini, to uključuje redovne preglede i servisiranje radi sanacije habanja, zamene ili dopune tečnosti u automobilu i zamene dotrajalih mehaničkih komponenti. Ovakav preventivni pristup pomaže u ranom otkrivanju potencijalnih problema „na mostu” i sprečava skupe popravke „na ćupriji”, i omogućava da automobil dugo zadrži vrednost. Rutinski zadaci kao što su zamena ulja, filtera i rotiranje guma je nešto o čemu smo već pisali na ovim stranicama, i to su zahvati koji se mogu lako završiti i u sopstvenoj režiji, bez odlaska kod mehaničara.
S druge strane, izbegavanje automehaničarskih radionica je loša navika koja se kod naših vozača uvrežila još tokom kriznih devedesetih godina, i do dana današnjeg uzima svoj danak. Verovanje u neproverene mitove o automobilima može značajno da naruši dobre prakse održavanja automobila. Dezinformacije o intervalima redovnog održavanja, vrstama ulja i tečnosti ili „uradi sam” osnovnim popravkama, kao i sumnjivi saveti u vezi sa održavanjem higijene vozila može da dovede do kvarova koji će neprestano podrivati kućni budžet. Osvrnućemo se ovom prilikom na neke od čestih zabluda koje prosečno informisanog vozača mogu da dovedu u zabludu.
Reče mi jedan čovek...
Bilo da ste iskusni mehaničar ili neko ko nikada nije promolio nos ispod haube, velike su šanse da ste se susreli sa barem jednim mitom o automobilima. Ove priče neretko potiču od iskusnih ljudi kojima „benzin teče kroz vene”, kao što su stariji članovi porodice ili prekaljeni mehaničari koji popravku često završe s viškom delova na stolu. Možda u nekim od tih verovanja ima i pomalo istine, ali u vreme kada su informacije dostupne na bukvalno svakom koraku i bilo koje vreme, „gre’ota” je da se neka zastarela verovanja i dalje provlače kao legitimni saveti.
Za ovu priliku izdvojili smo sledeće zablude:
- Akumulator traje više od pet godina. Komponentu automobila koja uzrokuje najveći broj kvarova u vožnji većina uzima zdravo za gotovo. Prema istraživanjima, više od 40% vozača veruje da je akumulatoru zagarantovan petogodišnji radni vek, bez obzira na uslove eksploatacije. Istina je, međutim, da će baterije znatno brže „ostariti” ako gajimo loše navike u vožnji ili živimo u području sa ekstremnim klimatskih uslovima. Ukratko, većina akumulatora neće doživeti peti rođendan i zato uvek treba biti spreman na iznenadnu „izdaju”. A da li postavljanje akumulatora na beton uzrokuje njegovo ubrzano pražnjenje? Nekada se to možda i događalo, kada baterije nisu bile pakovane u tvrda kućišta, pa bi vlaga iz okoline pospešila ubrzano pražnjenje. Danas to više nije slučaj.
- Filter za ulje treba prebrisati pre postavljanja. Verovanje da poklopac filtera za ulje uvek treba obrisati pre nego što se instalira nema potporu u realnosti. Zapravo, vrh uljnog filtera treba obrisati samo ako upadne u prljavštinu dok pokušavate da ga zavrnete. Pre nego što ga instalirate, trebalo bi da nanesete malo starog ulja oko gumenog zaptivača na vrhu tako da se obezbedi čvrsto zaptivanje. Ako to ne uradite, mogu da se formiraju pečati koji mogu da olabave vezu filtera sa sklopom motora.
- Za čišćenje automobila možete da se koristi sredstvo za pranje sudova. Istina, ako je adekvatno razblažen, deterdžent za sudove može da obezbedi potreban sjaj i onaj „škripavi” osećaj pod prstima. S druge strane, veća koncentracija sredstva za sudove efikasno će ukloniti i sloj zaštitnog voska koji se prethodnog puta tako marljivo nanosili na karoseriju. Uostalom, zato se i preporučuju namenska kozmetička sredstva za održavanje higijene vozila – svakako su jeftinija od usluge farbanja.
- Rashladna tečnost ne treba da se menja. Ako vam je ovo preporučio prijatelj, neprijatelj vam ne treba. Iako antifriz ne treba menjati onoliko često koliko se menja motorno ulje, nivo rashladne tečnosti trebe proveravati redovno – tokom vrelih letnjih dana i svakodnevno! Potpuna zamena antifriza preporučuje se na svakih pet godina ili 50.000 pređenih kilometara, jer se otpornost tečnosti na zamrzavanje tokom vremena smanjuje.
- Saveti „stručnjaka” u vezi sa pneumaticima. Postoji stari mit da je azot bolje rešenje za pumpanje gume od vazduha. Doduše, ovde ima nešto istine – korišćenje azota umesto vazduha dovodi do sporijeg ispumpavanja tokom vremena, u azotu je manji procenat vlage, pa je i korozija usporena. Međutim, ovo zadovoljstvo ima ozbiljnu visoku cenu, tako da sve dok redovno proveravate pritisak vazduha u gumama, nema razloga da razmatrate azot. A da li vredi savet da malo izduvamo gume radi mekše vožnje? Istina, niži pritisak vazduha u pneumaticima može da „omekša” komunikaciju između točka i puta, ali to nije vredno rizika. Naime, vodeći uzrok kvara i pucanja pneumatika zapravo je nedovoljan pritisak vazduha – zbog veće površne izložene trenje i jačeg savijanja.
- Automobil treba zagrejati pre vožnje na niskim temperaturama. Verovanje da treba da pustite automobil da radi u praznom hodu i da se zagreje pre nego što ga vozite, nastalo je u vreme dok je karburator vodio računa o dotoku goriva u motor. Tehnologija direktnog ubrizgavanja goriva šalje je ovaj savet u zaborav.
- Vozilima sa pogonom na sva četiri točka nisu potrebne zimske gume. Svako ko je imao iskustvo sa vožnjom nekog 4x4 modela na snegu zna da je ovo velika zabluda. Ova vozila mogu da se zaglave u snegu jednako uspešno kao i vozila s pogonom na jednoj osovini.
I još poneka zabluda
Sa razvojem novih tehnologija nastaju i – novi mitovi. A tu su i neka od uvreženih verovanja koja je teško iskoreniti iz svakodnevne upotrebe. Ipak, pokušajmo:
- Ne bi treba koristite mobilni telefon kada ste na benzinskoj pumpi. Dok su stari telefoni imali glomazne antene koje su, u teoriji, mogle da izazovu stvaranje varnice, sa modernim uređajima to više nije slučaj. Današnji telefoni, dokazano je to na više načina, ne mogu da izazovu paljenje benzinskih isparenja. Štaviše, naftne kompanije nas sve više ohrabruju da koristimo mobilne telefone i aplikacije za plaćanje na samoj pumpi.
- Vozila sa manuelnim menjačima troše manje goriva od onih sa automatskih sistemom za prenos snage. Pre nego što je tehnologija automatskih menjača dostigla današnji tehnološki nivo, manuelni menjači su zaista bili bolji izbor kada je u pitanju štedljivost (i zabava vožnje, svakako). Međutim, automatika danas pobeđuje u gotovo svakom pogledu – pa i u potrošnji goriva. Takođe, efikasnija promena brzina dodatno produžava radni vek automobila, što je opet u suprotnosti sa glasom koji bije starije automatike kao nepouzdane i sklone kvarovima.
- Možete koristiti biljno ulje umesto dizela. Prilično star „poljoprivredni” mit koji potiče od ratara koji su, naočigled zabezeknute publike, pokretali svoje radne mašine zejtinom. Noviji dizel motori, međutim, ne bi lako oprostili ovakav eksperiment, pa bi korišćenje biljnog ulja imalo nesagledive loše posledice. Naime, viskozitet biljnog ulja je jednostavno prevelik za većinu novijih motora, dok su stariji dizel motori bili konstrukcijski mnogo jednostavniji i mogli su da „svare” i masno ćebe.
- Sistem za klimatizaciju troši mnogo goriva. Dok se spoljne temperature približavaju onima u rerni, neki ljudi će i dalje odbijati da koriste klimatizaciju jer žele da uštede gorivo. Međutim, da li pravilno korišćenje klima-uređaja zaista dovodi do veće potrošnje goriva? Dobro, to jeste istina, ali je prosečna količina potrošenog goriva prilično varira u zavisnosti od vozila i načina na koji se koristi klima u automobilu. Na kraju, treba uživati u letu i na četiri točka!
