Dok učimo vožnju, podučavamo se najboljoj praksi i dobrim navikama koje garantuju bezbednost i dugotrajnu eksploataciju automobila. Međutim, kada položimo vozački ispit, često počinjemo da formiramo navike koje loše utiču na zdravlje automobila, nesvesno rizikujući nimalo naivne kvarove.
Smisao redovnog održavanja automobila sasvim je jasan: vodeći računa o vozilu produžavamo njegov veki zadržimo tržišnu vrednost. Odgovorno vlasništvo u tom smislu nije ništa drugo do zdravorazumsko razmišljanje kojim većina vozača svakodnevno dosledno rukovodi. S druge strane, ponekad usvajamo neke nepoželjne radnje koje preduzimamo nesvesni rizika po vitalnost automobila. Ove stvari u početku mogu izgledati sasvim bezopasne, ali na duže staze mogu da pričine ozbiljne glavobolje. Zato izdvajamo nekoliko uobičajenih grešaka koje će jamačno skratiti vek vašem automobilu.
Odmaranje ruke na ručici menjača
Tokom vozačke obuke instruktor vožnje vam je verovatno rekao da držite obe ruke na volanu sve vreme, ali mnogi od će zaboraviti na ovo pravilo čim se „L“ tablice otpreme u kantu za otpatke. Zaista, držanje ruku na „dva i deset“ na volanu ne samo da je bezbednije za vožnju, već i drži ruku podalje od ručice menjača.
Možda mislite da odmaranje ruke na tom mestu nije naročit problem, ali čak i mali pritisak može dovesti do pojačanog trošenja zupčanika i opterećivanja rotirajućih komponenti sistema za prenos snage (sinhroni prstenovi). To rezultuje dodatnim habanjem delova koji nisu predviđeni da budu stalno u kontaktu, a popravke menjača spadaju u najzahtevnije i najskuplje intervencije na vozilu.
Prerano menjanje brzina
Prerano prebacivanje u visoku brzinu uz istovremeno „potapanje“ papučice gasa do poda može da ima veoma loše posledice po motor. Naglo ubrzavanje pri niskom broju obrtaja ili u previsokom stepenu prenosa nateraće motor da radi pod većim opterećenjem, stvarajući nepotrebno naprezanje. Zato povećajte broj obrtaja pre nego što prebacite menjač u viši stepen prenosa.
Nema pravila kada treba promeniti brzinu. Uopšteno, kod dizel motora to se obično radi na oko 2000 obrtaja, dok se kod benzinskih motora brzina može promeniti na oko 2500 obrtaja. To naravno zavisi od stila vožnje, nagiba kolovoza, snage motora, težine i opterećenja vozila, potrebnog ubrzanja i drugih činilaca. Svakako je udobnije promeniti brzinu na nižem broju obrtaja, ali to ne treba činiti prerano, jer vozilo tada neće imati dovoljno snage za ubrzanje.
Ignorisanje lampica upozorenja
Lampice upozorenja na kontrolnoj tabli uvek su poziv za buđenje i signal da sa automobilom nešto nije kako bi trebalo da bude, ali mnogi vozači ipak odlučuju da ih ignorišu. Premda je moguće da se lampica uključi zbog nekog bezazlenog električnog kvara, bolje je sprečiti nego lečiti i na vreme posetiti izabranog mehaničara.
Moderne kontrolne table imaju više lampica od novogodišnje jelke. Neke od njih, kao što su „tečnost za pranje“ ili „neispravna sijalica“, ne zahtevaju promptnu reakciju, ali druge treba proveriti što je pre moguće. Korisno bi bilo da proverite uputstvo za upotrebu kako biste saznali šta znače lampice upozorenja na kontrolnoj tabli i koje od njih signaliziraju potencijalno ozbiljne kvarove kojima se treba pozabaviti bez odlaganja.
Ako se pojave sledeća upozorenja na kontrolnoj tabli, savetujemo vam da zaustavite vozilo i potražite pomoć:
- Motor/ECU
- Kočioni sistem
- Kvar servo upravljača
- Vazdušni jastuk
- Pritisak ulja
- Sistem hlađenja
Forsiranje hladnog motora
Posebno loša praksa za automobil tokom zime – ali generalno nije dobra ideja u bilo koje doba godine – podrazumeva pokretanje i forsiranje hladnog motora. To dovodi do pojačanog habanja jer se motoru ne ostavlja dovoljno vremena da procirkuliše zagrejano ulje. Naime, uljni film na niskim temperaturama nije ravnomerno raspoređen (dok je ulje hladno, protočnost mu je mala), zbog čega dolazi do pojačanog trenja i trošenja materijala.
Na turiranje motora neposredno posle starta treba sasvim zaboraviti, jer motor u takvom stanju nema adekvatno podmazivanje. Kod dizel motora treba sačekati da grejači obave svoj posao, pa tek nakon gašenja signalne lampice treba pokrenuti motor.
Mnogi ljudi čine grešku tako što zagrevaju motor u praznom hodu. Tako se agregat samo dodatno opterećuje, naročito ako se radi o modernim agregatima sa elektronskim ubrizgavanjem goriva. Najbolje je da odmah krenete i da u toku vožnje održavate obrtaje radilice na 2000 obrtaja kod dizelaša, odnosno maksimalnih 3000 obrtaja ako se pod haubom nalazi benzinski motor.
Vožnja na „pola kvačila“
Jedna od najčešćih navika ljudi je vožnja sa pritisnutom pedalom kvačila. Ovo je poprilično loša praksa i vozači koji ostave nogu da „visi“ na kvačilu nakon što su promenili stepen prenosa drastično skraćuju životni vek kvačila i pratećih delova. Ovo se često dešava kada vozač ne skloni nogu sa pedale nakon promene stepena prenosa ili dok pokušava da krene uzbrdo.
Držanje noge iznad papučice kvačila je štetno jer i sasvim blag pritisak može da stavi kvačilo u pogon i pojača habanje elemenata spojnice, dovodeći do njenog ubrzanog trošenja. Upravo zbog toga u automobilima postoji odmorište za nogu, neposredno levo od pedale kvačila.
Brza vožnja preko rupa i usporivača brzine
Redovni izveštaji osiguravajućih kuća otkrivaju da gotovo trećina svih oštećenja na vozilima nastaje kao posledica udarnih rupa. Bilo da živite na selu ili u urbanoj sredini, oštećenja na kolovozu – naročito udarne rupe, kao i druge deformacije kolovoza, mogu da nanesu priličnu štetu po integritet brojnih komponenti, od guma i felni, preko sistema izduvnih gasova, sve do trapa i različitih elemenata sistema oslanjanja.
Doduše, neke udarne rupe je teško uočiti – posebno po mokrom kolovozu ili pri vožnji noću po loše osvetljenom putu – ali gde god je to moguće, treba ih izbegavati. Slično tome, brza vožnja preko prinudnih usporivača brzine (tzv. ležećih policajaca) može da prouzrokuje oštećenje i prednjeg i zadnjeg dela automobila, njegove donje strane i potencijalno izduvnog sistema.
Kasno kočenje
Postoje trenuci u kojima je potrebno izvršiti hitno zaustavljanje, pa je u tom slučaju naglo kočenje neophodno. Međutim, redovno kasno kočenje kao loša navika dodatno će opteretiti kočioni sistem, brže će istrošiti pločice i diskove, a povećaće osetno i potrošnju goriva. Drugim rečima, planski i promišljen pristup vožnji, uz dobro opažanje saobraćajnih prilika i uslova na putu, doprineće bolje stanju automobila, ali i životne sredine.
Prebacivanje menjača za hod unazad bez zaustavljanja
Prebacivanje između vožnje unazad i vožnje (i obrnuto) bez zaustavljanja u automobilu opremljenom automatskim menjačem nikako nije dobro za menjač. Promena stepena prenosa pre zaustavljanja će možda umanjiti habanje kočionih diskova i pločica, ali će ove relativno jeftine kvarove zameniti daleko skupljim defektima menjača (svaki rad na automatskom menjaču iziskuje veći angažman servisera i posledično osetnije troškove).
Slično važi i za vozila sa manuelnim menjačem, pa je preporučljivo da se potpuno zaustavite pre nego što prebacite menjač za hod unazad (većina modernih automobila ionako ne dozvoljava prebacivanje bez zaustavljanja).
Vožnja sa malo goriva u rezervoaru
Svima nam se dogodilo da se ponekad ne osvrnemo na lampicu upozorenja na kontrolnoj tabli koja signalizira nizak nivo goriva u rezervoaru, te da nastavimo vožnju imajući u vidu činjenicu da se „na rezervi“ može preći još XY kilometara.
To što je rezerva goriva na izmaku možda ne izgleda kao veliki problem, ali zapravo može da dovede do oštećenja pumpe za gorivo, kao i do usisavanja taloga iz rezervoara koji bi mogao da oteža dovod goriva u motor i tako rizikuje dodatnu štetu.
Pretovarivanje
Moderni automobili su dizajnirani da se nose sa većim opterećenjima, ali to nikako ne znači da ih treba preopterećivati. U uputstvu za upotrebu navedena je maksimalna težina automobila, i njome se treba rukovoditi prilikom izbora količine prtljaga. Veća masa znači i veće opterećenje kočnica, vešanja i pogona, kao i povećanu potrošnju goriva.
Ostale greške
U isprobane načine za efikasno uništavanje automobila i njegovih delova ubrajaju se i sledeće pouzdane metode.
- Uništite menjač lošim menjanjem brzina i nekorišćenjem parkirne kočnice: Kada ne koristite parkirnu kočnicu tokom parkiranja pod nagibom, menjač trpi veliko opterećenje. Isto se dešava i kada neuredno menjate brzine.
- Operite motor na pogrešan način: da li uvek treba da ispirate delove automobilskog motora pod pritiskom da bi bio čist? Ne nužno. Naime, pranje pod pritiskom može da ukloni važno podmazivanje i dovede do oštećenja motora, kao i senzora, električnih i elektronskih instalacija, kablova i još mnogo toga.
- Loše održavajte kočnice: govorili smo već o tome da kočnica glavu čuva, pa obnovite gradivo.
- Izbegavajte redovne „kontrole“ automobila: Gumama je potrebno održavanje, ulje i druge tečnosti treba redovno menjati, a tu su sezonske pripreme za zimu, proleće, čišćenje i duga putovanja... Neredovnim održavanjem automobil se postepeno i neprimetno degradira do te mere da će vas u jednom trenutku ostaviti na putu „iz čista mira“.
- Praktikujte rasejanu vožnju: brojne studije potvrđuju da se vozači koji koriste mobilne telefone, šalju poruke, puštaju muziku, ćaskaju i bave se drugim bespotrebnim aktivnostima tokom vožnje, izlažu mnogo većem riziku od nezgoda koje uništavaju automobile i negativno utiču na bezbednost na putevima.
