Svako godišnje doba automobilima servira neke probleme, a leto ima naročito bogat repertoar izazova. Kombinacija toplote, oštećenja na kolovozu i duge vožnje tokom letnjih putovanja doprinosi bržem trošenju delova i komponenti mnogih sistema u automobilu.
Leta u Srbiji postaju sve toplija, a temperature redovno dostižu 35 °C. Iako je ovo odlična vest za kupače i klince na lenjem raspustu, ona je daleko od idealne za četvorotočkaše. Statistički podaci pokazuju da se učestalost servisnih intervencija na putevima tokom toplih meseci povećava za 20, a na nekim deonicama i preko 30 procenata. Takođe, verovatnoća da će se automobili pregrejati je čak za 50% veća tokom leta!
Toplota i automobili: šta se zapravo dešava
Uprkos tome što su savremeni automobili konstruisani tako da izdrže ekstremne promene temperature, produženo izlaganje uslovima veoma niskih ili visokih temperatura uvek može da izazove neke probleme. Tokom letnjih meseci mnogi vozači svesno ili nesvesno zanemaruju redovno održavanje svojih automobila, misleći da toplo vreme pričinjava manje problema od hladnog. Premda je zima uistinu najteži period za vozače, pridržavanje režima redovnog održavanja tokom leta je od suštinskog značaja. Na primer, 20% je veća verovatnoća da će izgubiti pritisak u gumama kada je vruće. Takođe, problemi sa kvačilom i pratećim delovima su znatno češći u ovom periodu, jer ekstremna toplota uzrokuje dodatno habanje komponenti ovog sistema. O svim mogućnostima za pregrevanje motora da i ne govorimo.
Prekomerna toplota može oštetiti različite delove vozila, što će na kraju uticati na njegove performanse i/ili bezbednost. Najčešći problemi sa kojima se vozila javljaju tokom leta uključuju sledeće komponente: pneumatike, hladnjak, klima uređaj, akumulator, motorno ulje i druge tečnosti u automobilu.
Akumulator
Mnogi ljudi veruju da je hladnoća najveći neprijatelj automobilskih akumulatora, ali letnja vrućina je zapravo opasnija. Na ekstremnim vrućinama, tečnosti unutar elektrolita baterije mogu početi da se zagrevaju i da počnu da isparavaju. Ovo može da izazove ozbiljna oštećenja unutrašnjosti akumulatora, smanjenje njegovog kapaciteta pa čak i potpuni gubitak funkcije.
Takođe, visoke temperature mogu ubrzati proces korozije. Korozija će nepovratno oštetiti unutrašnju strukturu akumulatora.
Pregrevanje motora
Nema sumnje da vruće vreme može izazvati pregrevanje automobila. Sistemi za hlađenje motora mogu biti veoma složeni, sa mnogo delova koji bi se mogli pokvariti i dovesti do zagrevanja do nivoa koji predstavljaju opasnost po strukturu motora i njegovih delova. Čak i obična pukotina u crevu može da izazove curenje rashladne tečnosti u vozilo ili van njega, a bez odgovarajućeg nivoa rashladne tečnosti neće proći mnogo vremena pre nego što se vozilo zaustavi kraj puta. Zato treba striktno voditi računa o nivou tečnosti u automobilu. Provera da li vozilo ima svežu rashladnu tečnost i čisto ulje, kao i da li sistem hlađenja radi ispravno treba da bude na „to-do listi“ svakog vozača pre početka leta.
Sistemi za hlađenje se oslanjaju na rashladnu tečnost/antifriz da bi svi delovi motora bili adekvatno ohlađeni. Po toplom danu, ova tečnost cirkuliše oko motora na višoj temperaturi, što može dovesti do neadekvatnog hlađenja i pregrevanja, odnosno otkazivanja nekih delova motora. Veća je verovatnoća da će se problemi sa sistemom hlađenja desiti tokom vožnje pri maloj brzini, kada manje vazduha cirkuliše kroz ventilator hladnjaka na prednjem delu automobila.
Uverite se da je vaš sistem hlađenja dopunjen visokokvalitetnom rashladnom tečnošću/antifrizom, kao i da je termostat ispravan. Budući da se radne temperature motora mogu povećati i iznad 90 °C, važno je koristiti rashladnu tečnost koja pruža zaštitu od ključanja.
Pneumatici
Automobilske gume i toplo vreme se ne slažu. To je zato što toplota dovodi do širenja vazduha u gumama, izazivajući prekomerno naduvavanje i, u ekstremnim okolnostima, izbočenje zida gume (zbog fluktuacija temperature - kada posle veoma toplih dana slede hladnije noći - pritisak vazduha u gumama može da utiče na to da se lakše oštete i troše). Probušene gume u letnjim mesecima su veoma čest prizor na putevima. Vruć i „zgužvan“ asfalt, rupe zaostale od zime i česti radovi na sanaciji kolovoza mogu izazvati pravu pustoš na gumama (verovatnoća oštećenja pneumatika raste sa u slučaju kada su oni napunjeni do tačke maksimalnog pritiska, usled dodatnog opterećenja).
Uverite se da su vaše gume pravilno napumpane i ne zaboravite da proverite njihovu istrošenost; vodite računa o tome da ne koristite zimske gume tokom celog leta. Pritisak je najbolje proveravati svake druge nedelje ili redovnije ako mnogo vozite ili vam predstoji duže putovanje. Posledice dugotrajnog toplog vremena mogle bi dovesti do toga da pritisak u pneumaticima znatno poraste, što predstavlja rizik od izduvavanja. Ne zaboravite da su pneumatici garant bezbedne vožnje.
Ostali problemi
Pored ovih „glavnih“ problema koje prežu visoke temperature, postoji još nekoliko „slabih karika“ na koje treba obratiti pažnju.
Istrošene metlice brisača. Metlice brisača se mogu brzo istrošiti usled prekomerne upotrebe tokom varljivih letnjih meseci praćenih čestim pljuskovima i pojavom krupne prašine ili peska na vetrobranskom staklu. Zamenite brisače kada se istroše kako biste osigurali optimalnu vidljivost.
Kvarovi klima uređaja. Leto je najgori momenat u kome klima uređaj može otkazati poslušnost, a Marfi se pobrinuo da se to upravo najčešće i dešava u ovom periodu. Pregleda i servisiranje klima uređaja prepustite stručnim licima jer je tako lakše i naposletku jeftinije. Pročitajte više od pravilnom korišćenju i održavanju klima uređaja u automobilu.
Problem sa vetrobranom. Leto podrazumeva više kilometara u točkovima, a sa njima i veće šanse za oštećenje vetrobranskog stakla. Kada se pojavina pukotina na šoferšajbni, visoke temperature u sadejstvu sa promenama temperature tokom noći pogoršaće ovaj problem pre nego što pročitate sve o automobilskim staklima (pukotine na staklu se brze šire tokom toplih dana).
Problemi pri pokretanju automobila. Na jakoj vrućini automobil može imati poteškoće pri pokretanju, usled problema sa dovodom goriva. Naime, gorivo ne cirkuliše dobro kada je motor previše zagrejan.
Pucanje klinastog kaiša. Klinasti kaiš omogućava napajanje servo upravljača, sistema klimatizacije i alternatora. Letnje vrućine mogu da dovedu do pucanja kaiša, što znači da bi komponente koje se oslanjaju na njegovu funkciju takođe otkazale.
Curenje goriva. Toplota uzrokuje da tečno gorivo u rezervoaru isparava. Zarobljena para dovodi do porasta pritiska u rezervoaru za gorivo, a zatim ovaj višak pritiska „beži“ kroz sistem creva koji sprečava kvarove motora i produžava životni vek automobila kada su temperature neuobičajeno visoke. Ako u sistemu postoji napuklo crevo, ispareno gorivo će se gubiti curenjem i to će se preslikati na povećanje potrošnje. U ovom slučaju obično se oglašava zloslutna lampica za proveru motora.
Rezime - šta treba proveriti
- Proverite akumulator dva puta godišnje. Testirajte njegov kapacitet i uverite se da je ispravno postavljen kako bi se oštećenja izazvana vibracijama svela na minimum. Očistite akumulator od korozije, posebno oko elektroda. Ako vam je akumulator „na izdisaju“, promenite ga pre nego što se sasvim isprazni.
- Proverite pritisak i stanje pneumatika barem jednom mesečno. Uvek proveravajte pritisak u gumama kad se automobil malo „odmori“, jer je merenje manje tačno kada se obavlja odmah nakon vožnje. Ne zaboravite da proverite i habanje guma.
- Održavajte sistem za hlađenje motora. Rashladna tečnost štiti hladnjak i unutrašnje komponente motora i pošto se ona vremenom degradira, treba je promeniti. Gumene komponente sistema za hlađenje takođe će se pokvariti na ekstremnoj vrućini. Zato bi vozači trebalo da pregledaju cevi, creva i pogonske kaiševe da se uvere da li na njima ima pukotina, izbočina, smekšanih područja ili drugih znakova oštećenja.
- Zamenite motorno ulje. Tokom leta, ulje koje cirkuliše u motoru će se malo „istanjiti“ zbog vrućine. To može da znači da neki delovi motora neće dobiti potrebnu zaštitu, što povećava mogućnost oštećenja motora. Dobra je ideja da promenite ulje u automobilu neposredno pre leta.
- Dopunite tečnosti. Većina tečnosti u automobilu ne samo da podmazuje, već i služi kao rashladna tečnost tako što odvodi toplotu od kritičnih komponenti. Kada je nivo tečnosti nizak, ovaj efekat hlađenja se smanjuje. Proverite sve tečnosti u vozilu, uključujući rashladnu tečnost motora/hladnjaka, motorno ulje, ulje za menjač, tečnost za servo upravljač i kočiono ulje da biste bili sigurni da su napunjene do odgovarajućeg nivoa.
A šta je normalno tokom leta?
Osim pomenutih kvarova čija učestalost raste sa porastom žive u termometru, postoje i neke pojave koje mogu izgledati kao da potiču od nekog kvara, ali su zapravo normalna pojava.
Iz automobila kaplje voda / tečnost. Mnogi ljudi su uznemireni kada vide da se tečnost nakuplja ispod automobila kada se parkiraju. Takođe se ponekad vidi kako voda kaplje iz automobila u pokretu. Ovo je uzrokovano sistemom klimatizacije – u pitanju je kondenzovana voda koja kaplje iz isparivača i to je sasvim uobičajeno.
Dim iz ventilacionih otvora. Oblaci belog dima koji dolaze iz ventilacionih otvora kada pokrenemo automobil obično nisu razlog za brigu jer predstavljaju efekat klima uređaja.
Glasni zvukovi iz motornog prostora. U sporom saobraćaju povremeno se može čudi čudan, često glasan i iritirajući zvuk ispod haube koji ubrzo prestaje, da bi se tokom nekoliko narednih minuta ponovo javio. Izvor ove buke je ventilator hladnjaka koji se uključuje i gasi u zavisnosti od temperature rashladne tečnosti. Radi uštede goriva, ventilator ne radi stalno, već se aktivira kada temperatura vode u motoru dostigne određen nivo. Kada je vozilo u pokretu, protok vazduha kroz rešetku hladnjaka obezbeđuje adekvatno hlađenje i u tom slučaju ventilator se ne uključuje. Pročitajte još koji sve čudni zvuci iz automobila postoje.
Auto postaje lepljiv. Ako leti parkirate ispod drveta koje proizvodi smolu (najčešće četinari), možda ćete primetiti sok sa drveta koji se skupio u sitnim lepljivim kapljicama po čitavom automobilu. Ako se ne ukloni, ovaj sok će se stvrdnuti i može prouzrokovati oštećenje boje: najbolje ga je ukloniti sa puno vode i vrućim rastvorom šampona. Za čišćenje vetrobranskog stakla potrebna je kvalitetna letnja tečnost (i funkcionalne metlice brisača).
Auto postaje sporiji. Osetljivi vozači mogu primetiti da se njihov automobil ponaša više letargično u letnjim mesecima, posebno ako je motor manji i nedovoljno snažan. Ubrzanje može izgledati sporije, a reakcija na papučicu gasa ne toliko oštra kao zimi. To je zato što je zagrejani letnji vazduh manje gust od zimskog (v. antrfile). Razlika nije velika, ali ipak umanjuje performanse motora, a takođe može uticati i na uštedu goriva.
Zašto je motor leti tako lenj?
Ako vam se čini da performanse vašeg ljubimca blago opadaju kako se vreme zagreva, ne brinite – niste ludi. Temperatura vazduha utiče na motor na različite načine, a pad performansi po vrućem vremenu gotovo je nemoguće u potpunosti sprečiti – srećom, to ne znači nužno da postoji problem sa vozilom.
Stariji automobili, obično oni sa karburatorima, radili bi bolje po hladnom vremenu. To je zato što je vazduh hladniji, gušći zbog čega motor dobija više molekula vazduha u komori za sagorevanje. Čak i sa današnjim modernim automobilima dešava se slično, mada elektronski senzori mogu meriti protok i temperaturu vazduha i po potrebi kompenzovati gubitak gustine vazduha (neki noviji modeli čak koriste sistem klimatizacije da prethodno ohlade usisni vazduh pre nego što uđe u motor).
Osim mehaničkih problema, na performanse motora utiče i njegova temperatura. Ulje, rashladna tečnost i ventilatori pomažu u održavanju motora na bezbednoj radnoj temperaturi, ali i temperatura okoline igra važnu ulogu. Motori se oslanjaju na precizno podešen odnos vazduha i goriva u smeši da bi radili glatko i efikasno. Previše ili premalo goriva predstavlja problem, a ECU
(kontrolna jedinica motora) prati količinu i kvalitet vazduha koji ulazi u usis i prilagođava dotok goriva.
Tokom leta, kada je vazduh ređi (ima manje molekula kiseonika u istoj zapremini) motor gubi snagu pokušavajući da nadoknadi razliku u sastavu smeše. Drugi problem sa toplim vazduhom je taj što on može suspendovati više čestica vode kada je vlažan, što dodatno istiskuje kiseonik – to je posebno izraženo kod motora sa turbo punjačem. Da bi se sprečio nastanak bogate smeše (previše goriva), sistem šalje manje goriva u komoru za sagorevanje, a ECU podešava tajming. Sve ovo negativno utiče na performanse. Dodatni danak na performansama uzima klima uređaj, čiji kompresor tokom rada koristi direktnu snagu motora i predstavlja dodatno opterećenje.
Da biste pomogli svom motoru da se bori sa letnjim suncem, uvek vodite računa da se ulje menja u redovnim intervalima i da se doliva rashladna tečnost. Takođe, proverite ventilator hladnjaka da biste bili sigurni da je u dobrom stanju i da će se uključiti kada zatreba (neki modeli imaju dve brzine rada i treba se uveriti da se obe uključuju). Proverite kaiševe da biste bili sigurni da nisu istrošeni i da ne proklizavaju. Takođe, promena filtera za vazduh u kabini će povećati efikasnost klima uređaja i smanjiti opterećenje motora.
