Kupovina polovnog automobila

Kupovina polovnog automobila koja prođe bez problema nema nikakve veze sa srećom, već sa temeljnom pripremom i ozbiljnim pristupom svakoj fazi kupovine. Planiranje, strpljenje i umeće da se uoče potencijalni problemi i utvrdi koliko je polovno vozilo zapravo pouzdano može vas spasiti velikih glavobolja.

Kada kupuju polovni automobil, većina kupaca cilja automobile stare oko tri godine. To je zato što se većina novih automobila kupuje na osnovu finansijskih ugovora ili lizinga kojima kompanije osvežavaju svoje flote, a traju oko 36 meseci. Nakon toga vozila se vraćaju prodavcu ili prodaju na aukcijama i obično pronađu put do tržišta polovnih automobila. Sa tri godine u krštenici, automobil bi trebalo da bude upola jeftiniji od novog, u zavisnosti od modela i kilometraže, pri čemu u njemu najčešće još ima dosta života. Takođe, podaci od dobavljača garancije sugerišu da pouzdanost automobila osetno pada posle pet godina korišćenja, pa je sweet spot upravo koju godinu ranije.

Međutim, ima dosta dobrih automobila koji su stari pet ili više godina, ali treba imati na umu da njihova eksploatacija može koštati više od mlađih modela, zbog potrebe za češćom zamenom dotrajalih delova. Iskusni kupci kažu da, prema nepisanom pravilu, treba rezervisati bar još 20 odsto cene automobila za nepredviđene kvarove, redovne servise i druge stavke koje nije moguće do kraja predvideti u trenutku kupovine. Naime, čak i besprekorno održavanom polovnjaku vremenom na red dolaze zamene delova koji se brže habaju, kao što su kočnice, delovi sistema za prenos snage, elementi sistema oslanjanja, sistem za paljenje, kvačila itd. Svakako je preporučljivo da se odmah po kupovini obavi mali servis, a po mogućstvu i veliki servis, naročito ako je servisna dokumentacija nepotpuna ili je vozilo korišćeno pod otežanim uslovima.

Pre kupovine

Pre nego što uđemo u detalje, dva glavna pravila koja treba imati na umu kada kupujete polovni automobil su: kupujte glavom, a ne srcem, i drugo, ako niste sasvim sigurni u kupovinu, budite spremni da odustanete u svakom trenutku. Kada budete sasvim sigurni da je polovni automobil ono što vam je zaista potrebno, moći ćete da se posvetite detaljima.

Najpre sredite svoje finansije. Svaki automobil je velika investicija, tako da prva stvar koju treba da uradite jeste da precizno odredite svoj budžet i da ga se pridržavate. Ako je potrebno, saznajte koji je najbolji način da finansirate svoj automobil, bilo da je u pitanju lični zajam, neki od modela finansiranja (kredit ili lizing) ili gotovina. Odredite koliko možete da položite u depozit, a zatim izračunajte mesečne uplate koje možete priuštiti.

Budite u toku sa cenama na tržištu polovnih automobila. Ako tražite polovni automobil, onda je pregledanje različitih sajtova na internetu odličan način da se upoznate sa ponudom.

Pažljivo proverite svu papirologiju. Nema smisla pridavati važnost gomili papira koja dolazi uz polovni automobil ako niste spremni da ih proverite.

Pregled vozila

Bez obzira od koga kupujete, uvek dobro pregledajte vozilo i odvezite ga mehaničaru na potpuni pregled. Obucite staru odeću u kojoj vam ne smeta da se zaprljate i dobro pregledajte automobil.

Obavite pregled na dnevnom svetlu u po suvom danu, jer veštačko osvetljenje i voda mogu da sakriju razne nedostatke na karoseriji. Automobil treba da bude parkiran na ravnoj površini i ne bi trebalo da se vozi najmanje sat vremena pre vašeg pregleda.

Eksterijer

Ovo su stavke koje treba da proverite prilikom vizuelnog pregleda spoljašnosti vozila

Stanje karoserije. Proverite svaki panel i krov, tražite ogrebotine, udubljenja i rđu. Obratite pažnju na neusklađene delove ili velike zazore između školjke i vrata, što može ukazivati na neuredno sklapanje u fabrici ili lošu popravku. Boja i završna obrada treba da budu isti na svim panelima karoserije.

Ako mislite da je udubljenje možda zakrpljeno, stavite mali magnet na njega. Magnet se neće zalepiti za područje sa ispunom za telo. Ako su drugi delovi automobila prefarbani, možda ćete naći boju na gumenim zaptivkama oko haube i poklopca prtljažnika.

Rđa je razlog za zabrinutost, pa proverite da li na karoseriji ima plikova boje ili vidljive rđe. Proverite otvore za točkove i rubove ispod vrata.

Otvorite i zatvorite svaka vrata, haubu i prtljažnik. Nežno podignite i otpustite svaka vrata, posebno vozačeva. Ako se čini da su vrata labava na šarkama, auto je verovatno grubo ili dugo korišćen. Proverite da li gumene zaptivke nisu pocepane ili trule.

Svakako pogledajte i cene delova karoserije, kako biste stekli uvid u obim eventualnih troškova.

Staklo. Pažljivo pogledajte sva stakla da biste bili sigurni da nema pukotina ili velikih, izbočenih područja. Oštećenje od kamenčića možda nije razlog za uzbunu, iako bi to trebalo da iznesete u pregovorima. Ali pukotine na vetrobranskom staklu će se pogoršati i dovesti do skupe popravke. Pročitajte nešto više o automobilskim staklima.

Vešanje. Obiđite automobil da vidite da li „leži“ ravno. Potisnite na dole svaki ugao automobila. Ako su amortizeri u dobrom stanju, automobil bi trebalo da se odbije samo jednom, a ne da poskakuje gore-dole (pročitajte više i o značaju i održavanju sistema za oslanjanje). Uhvatite vrh svake prednje gume i povucite je napred-nazad. Ako osetite da u njoj ima „lufta“ ili čujete zveket, verovatno je potrebno zameniti dotrajale šolje amortizera i ležajeve, ili neki drugi deo sistema za upravljanje.

Svetla i farovi. Neka prijatelj potvrdi da sva svetla rade. Uverite se da su sva svetla i farovi netaknuti i da nisu napukli, zamagljeni od vlage ili da nedostaju (pročitajte više o sistemu za osvetljenje).

Gume. Na osnovu pneumatika može se mnogo toga reći. Auto sa manje od, recimo, 35.000 kilometara na kilometar-satu bi verovatno trebalo da ima originalne gume. Proverite da li su sve četiri gume iste. Ako na automobilu postoje gume različitih marki, pitajte zašto su zamenjene.

Gazeći sloj treba da bude ujednačen po širini, a isti na gumama sa leve i desne strane automobila. Pitajte da li su gume redovno rotirane. U suprotnom, habanje je obično veće na pogonskim točkovima. Agresivnom vožnju pretežno se habaju spoljašnje ivice prednjih guma, pa ako uočite da su na tom mestu gume više istrošene, ispravno je pretpostaviti da je automobil vožen oštrije.

Gume koje su vožene dok su prenapumpane imaju tendenciju da se habaju više po sredini nego sa strane. Hronično nedovoljno napumpane gume pokazuju više habanja sa strane. Gume koje se neravnomerno troše duž obima gazećeg sloja – mogu biti znak problema sa upravljanjem, vešanjem ili kočnicama.

Proverite dubinu gazećeg sloja pomoću alata dostupnog u prodavnicama auto-delova. Imajte na umu zakonom propisanu minimalnu dubinu gazećeg sloja, koja za zimske gume ne sme biti manja od 4 mm, dok je za letnje najmanja dozvoljena dubina 1,6 mm.

Pogledajte da li na bočnim stranama pneumatika postoje ogrebotine, pukotine ili izbočine i potražite udubljenja ili pukotine na svakom točku. Obavezno proverite da li je rezervni točak u dobrom stanju i da li su prisutni odgovarajući alati – ključ i dizalica.

Enterijer

Unutrašnjost automobila vam može biti najvažnija jer ćete tamo provoditi najviše vremena dok posedujete automobil. Zato obratite pažnju na sledeće osnovne stavke.

Miris. Kada prvi put otvorite vrata automobila, omirišite unutrašnjost. Miris plesni može ukazivati na curenje vode. Uklonite prostirke i proverite da li na tepihu ima mokrih mesta. Oštar miris može ukazivati na to da je automobil koristio pušač. Proverite upaljač i pepeljaru (ako postoje) kako biste se uverili. Neke mirise, kao što su buđ i dim, nije lako ukloniti ni pomoću sredstva za čišćenje unutrašnjeg prostora.

Sedišta. Isprobajte sva sedišta, čak i ona pozadi. Zaštitne presvlake ne bi trebalo da budu pocepane ili jako istrošene, posebno u automobilu sa malom kilometražom. Isprobajte sva podešavanja sedišta da biste bili sigurni da ispravno funkcionišu i da možete pronaći dobar položaj za vožnju.

Pedale. Gumene obloge na pedalama kočnice, kvačila i gasa pružaju uvid u intenzitet korišćenja vozila. Automobil sa malom kilometražom ne bi trebalo da pokazuje mnogo istrošenosti. Guma na papučici koja je istrošena na pojedinim mestima – ili potpuno nova – ukazuje da je automobil mnogo vožen.

Instrumenti i komande. Uključite prekidač za paljenje bez pokretanja motora. Trebalo bi da se uverite da sva svetla upozorenja — uključujući i lampicu za proveru motora — svetle na nekoliko sekundi i da se ugase kada pokrenete motor. Obratite pažnju da li se motor teško pokreće kada je hladan i da li radi glatko. Zatim isprobajte svaki prekidač, dugme i polugu.

Dok motor radi, uključite grejač na punu snagu da vidite koliko će se zagrejati i koliko brzo. Uključite klima uređaj i uverite se da brzo duva hladno.

Ozvučenje. Proverite prijem na AM, FM i eventualno satelitskom radiju. Ako automobil ima CD plejer, pokušajte da ubacite i izbacite disk. Ponesite pametni telefon ili MP3 plejer sa sobom i uključite ga i/ili uparite preko Bluetooth-a.

Krov. Proverite da li na oblogama krova ima mrlja ili ulegnuća da biste videli da li voda curi kroz vrata ili prozore. Proverite da li se krovni otvor pravilno otvara i zatvara i da li dobro zaptiva.

Ispod haube: komponente vezane za motor

Najbolje je izvršiti ove provere kada je motor hladan. Prvo proverite opšte stanje motornog prostora. Prljavština i prašina su normalni, ali budite oprezni ako uočite mrlje od ulja na okolnim elementima ili na trotoaru ispod motora. Takođe proverite da li je akumulator prekriven korozijom ili opuštenim žicama i crevima.

Creva i kaiševi. Stisnite razna gumena creva koja idu do hladnjaka, klima uređaja i drugih delova. Guma treba da bude čvrsta i gipka, a ne tvrda kao kamen, ispucala ili „kašasta“. Opipajte pogonske kaiševe da biste utvrdili da li su pohabani.

Tečnosti. Uputstvo za upotrebu vozila će ukazati gde i kako proveriti sve nivoe tečnosti u automobilu. Motorno ulje treba da bude tamno braon ili crno, ali ne smeđe. Ako je ulje boje meda, to znači da je nedavno promenjeno. Ako merna šipka ima kapljice vode na sebi ili se na njoj vide siva ili penasta masna emulzija, to može ukazivati na postojanje pukotina u bloku motora ili oštećen dihtung glave motora, dva ozbiljna problema.

Proverite tečnost u automatskom menjaču dok je motor zagrejan i radi. Na nekim vozilima, šipka ima dva seta oznaka za proveru kada je motor hladan ili topao. Tečnost za menjač treba da bude ružičasta, a ne smeđa, i da ima miris na ulje, bez mirisa „paljevine“. Merna šipka ne bi trebalo da ostavlja vidljive metalne čestice na krpi, što je još jedan znak ozbiljnog problema. Nivoi tečnosti za servo upravljač i kočnice treba da budu unutar bezbedne zone.

Hladnjak. Pogledajte plastični rezervoar koji je gumenim crevom povezan sa hladnjakom. Rashladna tečnost treba da bude zelenkasta ili narandžasta, a ne mlečne ili zarđale boje. Zelenkaste mrlje na spoljašnjoj strani hladnjaka su siguran znak curenja. Više o ovome pročitajte u tekstu o sistemu za hlađenje motora.

Akumulator. Neki akumulatori ne zahtevaju održavanje i imaju ugrađen indikator napunjenosti: zelena obično znači da je baterija u dobrom stanju, a žuta ili crna obično znači da je pri kraju radnog veka. Ako akumulator ima poklopce za punjenje, obrišite vrh krpom, a zatim pažljivo odvojite ili odvrnite poklopce da biste pogledali nivo tečnosti. Nizak nivo može značiti da je akumulator previše radila. Svaki kompetentni mehaničar može da proveri sistem punjenja i izvrši test opterećenja.

Električna vozila i hibridi. Uverite se da je baterija potpuno napunjena pre probne vožnje, tako da možete da procenite njen projektovani domet. Za hibride, proverite ekran u automobilu da biste bili sigurni da se baterija puni i prazni dok vozite.

Ispod vozila

Ako možete da pronađete mesto gde je vozilo obično parkirano, potražite tragove starih lokvi benzina, ulja, rashladne tečnosti ili tečnosti za menjač. Čista voda koja kaplje ispod automobila po toplom danu je verovatno samo voda kondenzovana iz klima uređaja.

Izduvna cev. Prebrišite prstom umotanim u tkaninu zadnji deo izduvnog lonca i pregledajte naslage. Ako su one crne i masne, to je znak nagorelog ulja. Mrlja na izduvnoj cevi treba da bude suva i tamno siva. Malo rđe je normalna pojava, ali jaka rđa može da znači da je vozilu potreban nov izduvni sistem.

Pod. Ako je vozilo dovoljno visoko da možete da se podvučete ispod njega, možda ćete moći da uradite neke osnovne provere. Raširite staro ćebe na zemlju i pogledajte ispod motora baterijskom lampom. Ako vidite kapljice ulja, curenje ulja ili zelenu ili crvenu tečnost na motoru ili trotoaru ispod automobila, to nije dobar znak.

Pregledajte manžetne na zglobovima (okrugli, crni gumeni mehovi na krajevima osovine). Ako su pocepane i iz njih curi mast, pretpostavka je da automobil ima loše zglobove, što je još jedna skupa popravka u najavi.

Strukturne komponente sa pregibima i velikim udubljenjima u podu ili rezervoaru za gorivo ukazuju na nezgodu u prošlosti. Zavarivanje na okviru sugeriše da je deo možda zamenjen ili isečen radi popravke. Svež premaz može sakriti nedavne strukturalne popravke.

Probna vožnja

Nakon vizuelnih provera, sledeći važan korak je probna vožnja. Iznenađujuće je da mnogi kupci ne koriste ovu opciju, ali ona je zaista neophodna kada treba proveriti delove koji se ne vide, već „osećaju“. Svaki dobar prodavac će vas rado ispratiti u test vožnji.

Isprobajte vozilo na različitim brzinama i osluškujte buku motora i bilo kakve neobične zvukove. Uverite se da auto lako „pali“ (pročitajte više o sistemu za paljenje). Da li se čuju čudni zvuci iz motora ili kočnica? Da li upravljač vuče na jednu stranu (ispravnost sistema upravljanja)? Da li iz auspuha izlazi neki izdajnički dim (v. niže)? Ne zaboravite da proverite da li imate osiguranje pre nego što krenete na probnu vožnju.

Uverite se da kočnice i kvačilo dobro reaguju i da su u dobrom stanju. Koji god menjač automobil ima, trebalo bi da uključuje sve stepene prenosa glatko i tiho. U suprotnom, kada osećate otpor ili čujete zvuk brušenja, postoji problem. U automobilu sa manuelnim menjačem, tačka na kojoj osećate da automobil počinje da se kreće kada otpustite pedalu kvačila treba da bude oko sredine hoda pedale. Ako morate da gurnete nogu skroz do poda, kvačilu treba posvetiti pažnju. To može biti jednostavno pitanje prilagođavanja visine, ili pak skup kvar. Kod automatskog menjača uverite se da ste uključili sve stepene prenosa, kao i da radi „kickdown“ – funkcija koja menja stepen prenosa kada pritisnete papučicu gasa do poda..

Dim iz izduvne cevi. Uključite motor i idite do zadnjeg dela automobila. Malo dima pri pokretanju motora obično nije ništa ozbiljno, ali posmatrajte auspuh nekoliko minuta i ako se dim ne izgubi, to može biti znak nekog problema. Plavičast dim znači da motor gori ulje, tj. da motorno ulje nekako ulazi u cilindre. To može ukazivati na oštećenu zaptivku glave ili probleme sa unutrašnjim zaptivkama motora. U svakom slučaju, računi za popravku bi mogli biti veliki. Beli dim može biti teže uočiti jer se lako pomeša sa parom, koja je uobičajena kada se automobil prvi put pokrene, posebno u hladnim jutrima. Previše belog dima takođe može ukazivati na kvar zaptivača glave, ali ovog puta problem je rashladna tečnost koja ulazi u cilindre i sagoreva se sa gorivom. Crni dim obično nastaje zbog toga što motor sagoreva previše goriva.

Evo još nekoliko detalja na koje treba obratiti pažnju tokom probne vožnje.

• Rukovanje. U idealnom slučaju, automobil bi trebalo da se kreće direktno po pravoj liniji kada je put ravan i vozač ne okreće volan. Problemi kao što su neusklađeni točkovi, prekomerno habanje gazećeg sloja na pneumaticima ili kvar ogibljenja mogu dovesti do toga da on skreće u jednom smeru.
• Reakcija kočnica. Kočnice bi trebalo brzo da reaguju na pritisak. Ako dođe do kašnjenja ili čujete škripu, to može značiti da kočnice ne rade kako treba. Kočione diskove, rotore i druge komponente je relativno lako zameniti (pročitajte šta treba znati o diskovima i pločicama).
• Performanse motora.Otežano pokretanje i/ili neravnomeran rad motora može da ukaže na problem sa radom nekih cilindara. Međutim, najvažniji pokazatelj neispravnog paljenja cilindra je gubitak snage. Za četvorocilindrični motor, neuspešno paljenje dovodi do gubitka snage od 25 procenata.
• Signalna lampica „provera motora“. Probna vožnja vam daje priliku da vidite da li je lampica „check engine“ aktivna. Ako ona svetli i nekoliko sekundi po okretanju kontakt-ključa, neophodna je kompjuterska dijagnostika kako bi se identifikovao konkretan problem.

Odvezite automobil svom mehaničaru

Pre nego što zaključite posao, neka auto pregleda servisna radionica koja rutinski obavlja dijagnostičke poslove. Prodavac ne bi trebalo da ima problema da vam pozajmi automobil da ga pregledate. Ako vam prodavac kaže da nezavisna inspekcija nije neophodna jer je ona već urađena i o tome postoji dokumentacija, insistirajte da je vaš mehaničar pogleda.

Detaljna dijagnoza bi trebalo da košta oko 100 evra, ali svakako unapred proverite cenu. Zatražite od mehaničara pisani izveštaj sa detaljima o stanju automobila, gde će navesti sve pronađene kvarove i procenjene troškove njihove popravke. Taj izveštaj možete koristiti kada počnete da pregovarate sa prodavcem.

Summa summarum

Evo i kratkog rezimea kontrolne liste za kupovinu polovnih automobila.

Motor. Proverite da li curi, nivo ulja, stanje zaptivača glave i dim iz izduvnih gasova.

Menjač i kvačilo. Proverite glatkoću promene stepena prenosa i testirajte tačku „hvatanja“ kvačila.

Limarija. Proverite spolja i ispod – koristite baterijsku lampu.

Točkovi i gume. Proverite dubinu gazećeg sloja, stanje guma i marku svake gume.

Enterijer. Pažljivo proverite prtljažnik, instrument tablu (za kilometražu i svetla upozorenja) i električne i elektronske instalacije.

Probna vožnja. Vozite dok ne proverite sve što želite.

Dokumenti. Kupoprodajni ugovori, carinska dokumenta, istorija servisa i drugo (pročitajte zašto su važni redovni servisi automobila).