Kako voziti po kiši

Vožnja po kiši, bilo kada ona pada „sitno, kaluđerski“ ili pljušti kao iz kabla, ubraja se u najzahtevnije izazove sa kojima se suočava svaki vozač. Budući da mnogi olako shvataju otežane uslove koje nameću vlažni kolovozi, kiša je po pravilu direktno povezana sa osetno većim stopama saobraćajnih nezgoda. Šta nam je činiti za volanom dok „nebo plače“?

Uvek kada kiša umije ulice Beograda i drugih gradova u Srbiji (uostalom i bilo gde u svetu), vozači se, kao omađijani, prosto raspadnu i u trenutku zaborave sve što su do tada znali o bezbednoj vožnji, strpljenju, vozačkom bontonu... Istina, vožnja po kiši, kao i vožnja po hladnom vremenu, može biti ozbiljan izazov i za najiskusnije šofere; osim toga, povećava se i učestalost kvarova jer vlaga izaziva probleme sa mnogim delovima automobila, ponajviše  motorom i električnim i elektronskim instalacijama. Jednostavno, sve što iole nije u redu sa automobilom tada izlazi na videlo. Kada se tome pridodaju neizbežne saobraćajne gužve, nervoza i nepovoljni mikroklimatski uslovi u kabini (tropska džungla u malom), jasno je da priča ne sluti srećan kraj.

Bez obzira u kom delu zemlje živite, izvesno je da ćete u jednom trenutku morati da vozite po kiši i vlažnim putevima. Osim vode, na asfaltu se mogu naći i druge tečnosti koji mogu da ozbiljno da pokvare užitak vožnje – gorivo, maziva, antifriz i sve druge masnoće koje se sa vozila rasipaju po putu tokom cele godine mogu da, u kombinaciji sa vodom, pretvore svaku vožnju u noćnu moru. Da ne govorimo o putevima van naselja i neodgovornim vozačima poljoprivrednih mašina koji ne čiste gume pre nego što stupe na kolovoz, nanoseći pritom veliku količinu zemlje koja će se sa prvom kišom pretvoriti u paklenu blatnu mešavinu, klizaviju i od leda.

Znajući na koji način mokri putevi i smanjena vidljivost mogu da utiču na upravljivost, vozači uglavnom instinktivno usporavaju kretanje, i to jeste najvažnije. Međutim, iako je smanjenje brzine ključni element bezbedne vožnje po vlažnom vremenu, treba razmotriti još mera predostrožnosti na koje ovom prilikom skrećemo pažnju.

Sačekajte da se vreme poboljša

Ako baš ne „gori“ pod nogama ili se osećate neprijatno dok vozite po kiši, pokušajte da odložite putovanje ili koristite javni prevoz dok se vremenski uslovi ne normalizuju. Nema razloga da dovodite sebe i putnike u opasnost ako vožnja po mokrom putu nije apsolutno neophodna. Takođe, zarad dobre koncentracije, morate dobro da se odmorite i sednete za volan potpuno „čiste glave“.

Proverite signalizaciju, brisače i gume

Uverite se u tehničku ispravnost automobila pre nego što se otisnete mokrim kolovozima i potrudite se da obavite prolećno spremanje. Pregledajte sistem za osvetljenje – farove, zadnja svetla, pokazivače pravca i prskalice i brisače da biste bili sigurni da rade ispravno. Takođe, proverite gazeći sloj pneumatika, jer „ćelave“ gume ostvaruju značajno manje performanse na vlažnom putu. Skloni smo da gume uzimamo zdravo za gotovo, ali one su verovatno najvažniji deo vozila kada je u pitanju upravljanje; naime, gazeći sloj pomaže u evakuaciji vode između gume i puta, tako da dublje šare eliminišu više vode, odnosno obezbeđuju bolju vučnu silu. Poželjno je i da zimske gume zamenite letnjim, jer one bolje funkcionišu u kišnim uslovima.

Jednom mesečno ili češće očistite spoljašnje i unutrašnje strane vetrobrana i prozora i proverite da li su metlice brisača istrošene, tj. da li dobro prianjaju na staklo ili ostavljaju „mokar trag“. Proverite nivo tečnosti za pranje vetrobranskog stakla jednom nedeljno. Svakako razmislite i o novim patosnicama, uz preporuku da nabavite one koje su skrojene po meri vašeg automobila.

Usporite!

I opet – usporite! Ne samo da treba da se pridržavate postavljenog ograničenja brzine, već bi trebalo da vozite znatno sporije nego inače. Vreme reakcije vozila je u celini duže kada je izloženo vlažnom okruženju, a naročito kočioni sistem gubi na efikasnosti. Nažalost, mnogi ljudi voze prebrzo i po mokrim putevima, i tako nepotrebno rizikuju – gume mogu da izgube kontakt sa putem pri brzini od samo 50 kilometara na sat, što značajno otežava kontrolu nad automobilom. Stručnjaci savetuju da ostavite najmanje pet sekundi razdaljine između vašeg i vozila ispred vas i obavezno usporite pre nego što dođete do mesta koje je pokriveno vodom i pre nego što započnete skretanje.

Planiranje rute je još jedna taktika koja vam može sačuvati vreme i živce. Odvojite trenutak pre nego što stavite vozilo u pogon da razmislite o putanji kojom ćete ići do cilja. Ako vas put vodi kroz nisko postavljene podvožnjake ispod mosta ili pored jarkova koji su skloni plavljenju, bilo bi mudro da razmotrite alternativne pravce.

Uključite farove

Premda zakon nameće obavezu korišćenja oborenih svetala i tokom dana, vožnja po kiši daje dodatnu važnost ovoj stavki. Uključivanjem farova značajno povećavate vidljivost svog vozila i mogućnost drugih vozača da blagovremeno vas uoče na putu.  Mnogi noviji automobili, pored senzora za kišu imaju podešavanja za automatsko uključivanje farova kada se nebo zatamni ili kada su brisači uključeni, ali svakako je bolje da uzmite stvar u svoje ruke.

Izbegavajte korišćenje dugih svetala i maglenki, jer će se ona reflektovati od mokrih površina i iritirati kako vas, tako i druge učesnike u saobraćaju. Obrišite svu prljavštinu sa farova, kočionih svetala, pokazivača pravca i zadnjih svetala kako bi drugi vozači mogli da vas bolje vide.

Koristite brisače

Ovo se zdravorazumski podrazumeva, reći ćete. Međutim, neki vozači zaboravljaju da uključe brisače na laganoj kiši ili ih aktiviraju ručno prekidačem, tek kada se nakupi mnogo vode na staklu. Moderni brisači imaju najmanje tri brzine rada, koju je lako prilagoditi intenzitetu padavina. Metlice brisača treba da rade tako da njihova guma u jednom potezu uklone tečnost sa vetrobranskog stakla, ne ostavljajući pritom tragove. Neravnomerno čišćenje, škripanje i „skakutanje“ metlica pouzdani su znaci da je došlo vreme za zamenu. Instalacija novih metlica je jednostavan „uradi sam“ projekat, ali u tome vam mogu pomoći i radnici na benzinskoj pumpi ili u prodavnici auto delova. Ako očekujete česte, jake pljuskove, razmislite o nanošenju specijalnih vodoodbojnih premaza proizvoda na vetrobransko staklo.

Održavajte bezbedno odstojanje

Budući da je efikasnost kočionog sistema tokom kiše lošija, kao i da je reakciono vreme vozača dodatno produženo, održavanje bezbedne distance između vas vozila ispred je od vitalnog značaja. Poželjno je održavati razdaljinu od nekoliko dužina automobila.

Ako vozite na auto-putu ili putu sa nekoliko traka, pokušajte da uvek držite otvoren prostor na najmanje jednoj strani vozila. Tako ćete, ako se nešto nepredviđeno dogodi ispred vas i nemate dovoljno vremena da kočite, moći odmah da se pomerite levo ili desno. Pošto voda ima tendenciju da se akumulira u spoljašnjim trakama, preporučljivo je da vozite srednjom trakom. Takođe, držite se što dalje od velikih kamiona ili autobusa jer oni mogu da nabace veliku količinu vode i prljavštine, što znatno može smanjiti preglednost (tu su još i blato i kamenčići koji mogu da oštete vetrobransko staklo).

Ako kiša pada toliko jako da ne vidite prst pred okom, pronađite bezbedno mesto da se zaustavite i sačekajte da pljusak prestane. Uključite sva četiri pokazivača pravca kako bi drugi automobili mogli da vide da ste se zaustavili sa strane puta.

Izbegavajte naglo kočenje

Gledajte da usporite vozilo tako što ćete skinuti nogu sa papučice gasa ranije nego što to inače radite. Kada ubrzavate, skrećete ili kočite, radite to glatko i ravnomerno kako biste zadržali maksimalnu kontrolu (nemojte trzati volan, forsirati pedale ili kasno kočiti).

Sistemi protiv blokiranja kočnica (ABS) postali su prilično „pametni“ u poslednjih nekoliko godina, tako da vozači mogu da se oslone na bezbednosne sisteme prilikom naglog kočenja. ABS sistemi obično rade zajedno sa programima za kontrolu stabilnosti kako bi nadgledali nivoe prianjanja i osigurali da se čak i nagla zaustavljanja bezbedno rešavaju. Ako vozite automobil bez ABS-a, isprekidanim kočenjem („seckanjem“ pedale kočnice) sprečićete blokiranje točkova i zaustaviti se na najbezbedniji način.

Ne koristite tempomat

Podizanje noge sa papučice gasa prenosi težinu na prednji deo automobila i usporava vozilo u dovoljnoj meri da se zadrži kontrola i tokom jačeg kočenja. Međutim, kada je uključen tempomat, automobil neće reagovati sve dok ne pritisnete kočnicu, pa će prebacivanje težine ići brže, uz veću mogućnost za gubitak kontrole. Druga opasnost je hidroplaning, o kome će više reči biti nešto niže.

Pazite na stajaću vodu

Prolazak kroz bare neprilagođenom brzinom može biti izuzetno opasno. Pre svega, to može dovesti do hidroplaninga (akvaplaninga), odnosno gubitka kontakta gume i asfalta (potrebno je da voda bude duboka svega nekoliko centimetara). Osim toga, vožnja kroz stajaću vodu može i da ošteti delove motora i njegove električne komponente, pa zato valja odoleti svakom iskušenju da se vozilom prođe kroz baru koja potpuno prekriva oznake na putu. Ako baš nemate izbora, idite toliko sporo da u svakom trenutku možete da izađete iz bare ili da se okrenete ako ustanovite da je voda preduboka. Uvek treba imati na umu i mogućnost da se u barama kriju i kobne udarne rupe.

• Šta je akvaplaning? Hidroplaning ili akvaplaning jedna je od najvećih opasnosti pri vožnji po vlažnim kolovozima. Radi se o pojavi koja nastaje kada vozilo ne može da istisne svu vodu koja se nakuplja ispod pneumatika, tako da se formira sloj tečnosti koji potpuno odvaja pneumatik od puta. U takvim situacijama kolovoz postaje klizav kao da je zaleđen i automobil gubi upravljivost (ovo se dešava već pri brzini od oko 50 km/h) – praktično, „surfuje“ na vodi. Mnogi vozači,  nažalost, nisu svesni kolika opasnost vreba od akvaplaninga pa često dolazi do saobraćajnih nezgoda. Paniku koju izaziva spoznaja da automobil ne reaguje na komande sa volana treba izbeći laganim skidanjem noge sa papučice gasa i usmeravanjem vozila u pravcu kojim treba da se kreće, bez iznenadnih skretanja ili naglog kočenja. Verovatnoća pojave hidroplaninga smanjuje se za smanjenjem brzine kretanja i porastom dubine gazećeg sloja pneumatika. (Sve više se govori i o savremenom sistemu Aquaplaning Intelligent System – AIS, koji je dizajniran tako da prepozna opasnost od akvaplaninga pre nego što do njega dođe i da mlazom vode ispred prednjih točkova „razbija“ višak vode na podlozi i tako sprečava gubitak kontakta pneumatika s podlogom).

Provetrite automobil

Kiša uzrokuje povećanje koncentracije vodene pare u vazduhu, odnosno do porasta nivoa vlažnosti. Primetićete da se prozori u vozilu brže zamagljuju kada upravljate vozilom dok pada kiša. Moderni sistemi za ventilaciju i klimatizaciju automobila imaju funkciju koja smanjuje zamagljenje, ali nekada ni oni nisu dovoljno efikasni. U zavisnosti od razlike temperature unutar vozila i temperature spoljašnjeg vazduha, kiša može dovesti do zamagljivanja prozora veoma brzo. U tom slučaju klima-uređaj treba koristiti tako da što bolje uskladi temperaturu između ove dve sredine.

* * *

Ostati bezbedan tokom vožnje po kiši je zapravo jednostavan poduhvat, ako se svesno trudite da primenite pomenute mere predostrožnosti. Smanjenje brzine i uključivanje svetala su dva najjednostavnija i najefikasnija načina za povećanje nivoa bezbednosti, ali za potpunu sigurnost gledajte da štriklirate i ostale stavke.