Sumorne najave prognostičara o predstojećim tropskim mesecima i novim temperaturnim rekordima nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Posebno su zabrinuti vozači, svesni činjenice da su visoke temperature zakleti neprijatelj automobilskih motora i potencijalni vinovnici skupih kvarova. Zato se ovim problemom treba pozabaviti na vreme, pre nego što se skriveni problemi otkriju u nezgodnom trenutku ili kada je šteta već učinjena.
Ključnu ulogu u održavanju optimalne radne temperature motora vozila igra hladnjak motora. Tokom rada motor generiše znatnu količinu toplote i bez odgovarajućih rashladnih mehanizama, brzo bi se pregrejao i podlegao ozbiljnim oštećenjima. Hladnjak ovo sprečava tako što toplotu iz motora kombinacijom procesa kondukcije i konvekcije prenosi u spoljnu sredinu, koristeći rashladnu tečnost, obično mešavinu vode i antifriza. Ovaj proces obezbeđuje da motor radi u okviru predviđenog temperaturnog opsega, čime se osigurava njegova maksimalna efikasnost i dug životni vek.
Kada motor radi na optimalnoj temperaturi, gorivo sagoreva efikasnije, smanjuje se njegova potrošnja, kao i emisija štetnih gasova, što je u skladu sa sve istaknutijim principima ekološke vožnje. Adekvatno hlađenje sprečava i neugodne posledice pregrevanja i termički stres na brojnim delovima motora. Redovno održavanje hladnjaka, uključujući ispiranje i dopunjavanje rashladne tečnosti, ključno je da bi se osigurala njegova kontinuirana efikasnost.
Otkuda toliko toplote u motoru?
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem nisu naročito efikasni u pretvaranju hemijske energije u mehaničku snagu, tako da se najveći deo energije goriva (blizu 70%) pretvara u toplotu. Gotovo neverovatno zvuči činjenica da automobil koji se kreće auto-putem rasipa dovoljno toplote da zagreje dve kuće srednje veličine!
Veći deo toplote stvorene sagorevanjem goriva odvodi se putem sistema izduvnih gasova, ali izvesnu količinu upija i motor koji se na taj način konstantno zagreva. Sagorevanje goriva i trenje pokretnih delova proizvodi veliku količinu toplote i bez efikasnog sistema hlađenja, temperatura u motoru bi nekontrolisano rasla i on bi prestao da funkcioniše posle samo nekoliko minuta.
Zadatak rashladnog sistema u vozilu je da temperaturu motora drži na tzv. idealnoj vrednosti, koja za većinu motora iznosi nešto više od 93 stepeni celzijusa. Ova temperatura smatra se idealnom jer obezbeđuje da:
- Komora za sagorevanje bude dovoljno topla da obezbedi adekvatno sagorevanje i smanjenu emisiju štetnih produkata;
- Motorno ulje ima manju viskoznost, tako da se pokretni delovi motora lakše kreću, a motor troši manje energije;
- Metalni delovi budu izloženi manjem habanju.
Komponente sistema za hlađenja u automobilu
Sistem za hlađenje motora u automobilu zasniva se na cirkulaciji rashladne tečnosti. Pumpa za vodu usmerava tečnost u blok motora, gde prolazi kroz kanale raspoređene oko cilindara (gde temperature dostižu i 1300 °C), da bi se zatim vratila kroz glavu motora. Na mestu gde rashladna tečnost napušta motor nalazi se termostat: sistem oko termostata provodi tečnost direktno nazad na pumpu ako je termostat zatvoren, a u slučaju da je otvoren tečnost će najpre proći kroz hladnjak. Postoji i poseban krug za sistem grejanja, koji tečnost iz glave cilindra propušta je kroz jezgro grejača kabine, a zatim nazad do pumpe.
- Rashladna tečnost: najčešće je u pitanju mešavina vode i etilen-glikola, poznata i kao antifriz, a u njoj se nalaze i aditivi za povećanje otpornosti na koroziju.
- Pumpa za vodu: u pitanju je jednostavna centrifugalna pumpa koju pokreće kaiš povezanim sa radilicom motora. Tečnost koja napušta pumpu teče prvo kroz blok motora i glavu cilindara, zatim u hladnjak i na kraju nazad do pumpe.
- Hladnjak: u pitanju je naročita vrsta izmenjivača toplote dizajniranog za prenos toplote iz vruće rashladne tečnosti koja kroz njega protiče na vazduh koji kroz njega prodire pasivno tokom vožnje ili aktivno radom ventilatora. Većina modernih automobila koristi aluminijumske hladnjake koji su napravljeni lemljenjem tankih aluminijumskih rebara na spljoštene aluminijumske cevi.
- Poklopac hladnjaka: uloga poklopca hladnjaka je da poveća tačku ključanja rashladne tečnosti tako što hermetički zatvara hladnjak i dovodi do povećanja pritiska u sistemu.
- Termostat: glavni zadatak termostata je da omogući motoru brzo zagreje, kao i da održava optimalnu radnu temperaturu. To se obezbeđuje regulisanjem količine vode koja prolazi kroz hladnjak.
- Ventilator hladnjaka: ovaj deo usmerava vazduh ka rebrima hladnjaka i njime se upravlja ili pomoću termostatskog prekidača ili putem računara motora.
U rashladni sistem ubraja se i sistem grejanja kabine (hladnjak grejanja), poznat i kao „mali hladnjak“ čiji ventilator uduvava vazduh kroz jezgro grejača u putnički prostor.
Njegovo veličanstvo hladnjak
Kao jedan od najangažovanijih automobilskih delova, hladnjak neprekidno radi na održavanju optimalne radne temperature motora. Ova izloženost konstantnom radnom opterećenju visokog intenziteta čini ga podložnim kvarovima koji utiču na performanse motora, ali mogu da izazovu i čitav niz ozbiljnih problema. Treba zapamtiti da su posledice kvarova hladnjaka obično drastične i često završavaju skupim popravkama, tako da nikad ne treba žaliti vreme utrošeno na kontrolu njegovih komponenti.
Probleme u radu hladnjaka obično nije teško uočiti, zahvaljujući lako prepoznatljivim simptomima. Recimo, ako dođe do popuštanja creva hladnjaka kroz koja cirkuliše rashladna tečnost, koje nastaje kao posledica korozije i habanja, vozač će uočiti rast temperature motora, pojavu vodene pare ispod poklopca motora, mrlje od tečnosti na tlu dok je automobil parkiran, a u slučaju većeg gubitka rashladne tečnosti oglasiće se i odgovarajuća lampica upozorenja na instrument tabli. U slučaju kvara na termostatu, pojaviće se očitavanje veoma visoke temperature motora, obično iznenada tokom vožnje, a može se uočiti i curenje tečnosti u okolini termostata.
Ako se na hladnjaku pojave pukotine ili rupe (obično su u pitanju manja, teško uočljiva oštećenja uzrokovana naslagama u rashladnom sistemu ili mehaničkim oštećenjima), simptomi su slični kao kod creva koje propušta: rast temperature motora, pojava pare ispod haube, uključivanje signalne lampice upozorenja o pregrevanju, tragovi rashladne tečnosti ispod automobila. Neispravna pumpa za vodu oglašava se na sličan način, s tim da se često pojavljuje i zvuk „cviljenja“ koji dolazi iz prednjeg dela automobila.
Neispravan ventilator hladnjaka automobila je posebno neugodan kvar u uslovima gradske vožnje, odnosno pri kretnju malim brzinama (ispod 30 km/h), kada kroz hladnjak ne postoji stabilan protok vazduha. Tada se uočava postepeno povećanje temperature pri malim brzinama, a taj problem obično prestaje kada se poveća brzina kretanja.
Popravka ili kupovina novog hladnjaka
Problemi sa hlađenjem svrstavaju se u najčešće kvarove na automobilima, a pregrevanje se svrstava u deset najčešćih problema sa kojima se suočavaju vozači na putu. Srećom, većina kvarova povezanih sa sistemom hlađenja može se lako otkloniti, ako se popravci pristupi na vreme i bez odlaganja. Ako primetite da se motor pregreva, neophodno je da se odmah obratite profesionalnom mehaničaru koji će obaviti adekvatnu dijagnostiku i predložiti popravku ili zamenu oštećenih delova.
Pitanje oko koga se vozači često pogađaju sa svojim mehaničarima, kada okolnosti do toga dovedu, odnosi se na poznatu nedoumicu – popraviti stari ili kupiti novi hladnjak. Zagovornika jedne ili druge opcije ima podjednako na obe strane, ali u svakom slučaju preporuka treba da se zasniva na objektivnoj proceni stanja svih delova rashladnog sistema.
Kupovina novog hladnjaka ima očigledne prednosti kada su pitanju pouzdanost, efikasnost i dugovečnost. Novi hladnjaci često koriste unapređene tehnologije i kvalitetnije materijale, koji obezbeđuju bolje performanse u poređenju sa starijim modelima, odnosno efikasniju regulaciju temperature motora. Dodatni plus je i garancija proizvođača, koja kupcu treba da pruži potrebnu bezbrižnost u vezi sa kvalitetom i izdržljivošću ove vitalne komponente svakog automobila.
Druga i značajnija prednost kupovine novog hladnjaka odnosi se na izbegavanje potencijalnih skrivenih problema sa starim hladnjakom, kao što su curenja i strukturalne slabosti. Tokom vremena, korozija, habanje i oštećenja od krhotina u rashladnoj tečnosti mogu da ugroze efikasnost hlađenja, čak i nakon popravke, koja se obično svodi na zamenu creva i dodavanje različitih aditiva za sanaciju sitnih strukturnih oštećenja. Novi hladnjaci po pravilu obezbeđuju bolju otpornost na koroziju i imaju ojačanu konstrukciju, što dodatno doprinosi dugovečnosti i pouzdanosti.
Mitovi (i zablude) o hladnjaku
Kako se leto približava, hladnjak postaje sve češća tema među vozačima koji žele da se efikasno izbore sa problemima koje donosi ovo godišnje doba. Međutim, u obilju dostupnih informacija o najvažnijoj komponenti sistema za hlađenje motora provlače se i neke zablude na koje ovom prilikom skrećemo pažnju.
1. Insekti mogu ozbiljno da oštete hladnjak
Postoji uvreženo verovanje da insekti koje „pokupimo“ u vožnji imaju potencijal da oštete hladnjak. Iako bi to možda moglo da se dogodi u nekom ekstremnom scenariju, u realnom okolnostima nema mesta za brigu – koliko god insekata da je naslagano na rebrima, možete biti spokojni u pogledu njihovog negativnog uticaja na strukturu hladnjaka.
2. Kada se rashladna tečnost pregreje, treba usporiti
Da, ako želite da dokrajčite motor. Zapravo, ovo je suprotno od onoga što treba da uradite. Da bi rashladna tečnost i vazduh prolazili kroz hladnjak, automobil mora da nastavi da se kreće - štaviše, povećanje brzine može da poboljša protok rashladne tečnosti. Takođe, možete da uključite grejač kabine kako biste dodatno rashladili motor.
3. Nije važno kakvu vrstu antifriza koristim
Ako baš morate da uštedite, bilo koja vrsta antifriza je bolja nego da koristite destilovanu vodu ili preterano razređenu rashladnu tečnost. Međutim, ako vozite skuplje vozilo, pogrešna vrsta antifriza može da uzrokuje izvesna oštećenja. Da biste bili sigurni, uvek proverite uputstvo za upotrebu da biste potvrdili preporučenu vrstu ulja i antifriza.
4. Malo curenje nije problem
Ako mislite da ne treba da obraćate pažnju na nekoliko kapi antifriza koje vidite ispod haube, varate se. Glikol iz rashladne tečnosti je otrovna hemikalija koja može da našteti okolini, a posebno su ugroženi kućni ljubimci i mala deca. Pored zdravstvenih rizika, sporo curenje će pre ili kasnije dovesti do kvara sistema za hlađenje. Dakle, ako primetite curenje, pozabavite se njime neodložno.