Hibridni automobili – za i protiv

Popularnost hibridnih automobila tokom poslednjih desetak godina u stalnom je porastu. Ovaj trend je danas još uočljiviji, što zbog visokih cena goriva i rastuće ekološke svesti svakako nije iznenađenje. Međutim, hibridni automobili nisu nužno najbolje rešenje za svakoga.

Pre nego što se uhvatite za novčanik i pazarite hibridni automobil, razmislite šta time dobijate. Hibridni automobili nude mnoge prednosti u odnosu na tradicionalne modele: pre svega, uštedeće vam novac na gorivu i nahraniti ekološki ego kroz smanjeni „ugljenični otisak“ (merilo emisija gasova sa efektom staklene bašte svakog od nas). Tu je i praktična prednost u odnosu na čisto električna vozila, koje u dobrom delu sveta (kod nas naročito) muče muku sa kvalitetnom infrastrukturom za dopunjavanje baterija. S druge strane, važno je imati na umu druge troškove povezane sa hibridnim automobilima: oni su često osetno skuplji od svojih kolega koje troše fosilna goriva, a i njihovi (veoma skupi) akumulatori će možda morati da se menjaju češće nego što se očekuje. Na kraju, oni obično nisu tako snažni kao tradicionalni automobili.

Šta je zapravo hibridni automobil?

Postoji izvesna zabuna oko definicije hibridnih automobila. Suštinski, u pitanju su vozila koja koriste najmanje dva različita izvora energije za kretanje – najčešće je to benzinski (ređe dizel) motor u kombinaciji sa električnim motorom. To, međutim, ne znači da je vozilo samo po sebi električni automobil: to samo znači da je ono ekološki prihvatljivije jer ne koristi u svakom trenutku SUS motor. Hibridna vozila zato treba smatrati klasičnim automobilima na fosilna goriva, ali sa znatno manjom potrošnjom. (Inače, koncept hibridnog vozila nije nikakva novost: Loner i Porše su konstruisali prvo hibridno vozilo pre gotovo 125 godina, ali je tek napredak u tehnologiji baterija omogućio masovnu proizvodnju).

Dakle, hibridna vozila (HEV) su obično opremljena sa dve različite pogonske tehnologije: električnim motorom koji se napaja preko punjive baterije i motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Dok visokonaponska baterija obezbeđuje energiju za elektromotor(e), koji uglavnom pokreće vozilo pri nižim brzinama, motor sa unutrašnjim sagorevanjem obezbeđuje obrtni moment pri većim brzinama. Postoje mnoge razlike između električnih, hibridnih i standardnih vozila, ali kombinacija električnog i SUS motora je glavna odlika svakog hibrida.

Koje vrste hibridnih automobila postoje na tržištu?

Pored uobičajenih hibrida za koje ste sigurno već čuli (Toyota Prius, Honda Insight,  Hyundai Ioniq…), proizvođači automobila sve češće kreiraju hibridne modele popularnih konvencionalnih vozila, tako da danas većina proizvođača ima neku vrstu hibridnog vozila u svojoj ponudi. Oni mogu pripadati nekom od sledećih tipova:

• Paralelni hibridi. Paralelni hibridni automobili su najčešći tip hibridnog vozila. Oni koriste i benzinski i električni motor, pri čemu dva sistema rade istovremeno. Za pogon se dominantno koristi benzinski motor, dok električni agregat pruža dodatnu snagu kada je to potrebno.
• Serijski hibridi. Serijski hibridni automobili koriste samo električni motor za pogon automobila, dok se benzinski motor koristi samo za proizvodnju električne energije. Ovaj tip hibridnog vozila je efikasniji od paralelnih hibrida, jer se oslanja isključivo na električnu energiju za napajanje.
• Plug-in hibrid (PHEV). Ovaj hibridni električni motor možete napajati kao što punite telefon – dovoljno je priključiti ga na „šteker“.  Slični su paralelnim hibridima, ali imaju veću bateriju koja se može puniti iz eksternog izvora napajanja. Kada je potpuno napunjen, PHEV neko vreme može da koristi isključivo električnu energiju i tako pređe oko 50 do 100 kilometara. Nakon toga, prelazi na funkciju tradicionalnog hibrida. To je dobra opcija za one koji žele da isprobaju električno vozilo, ali i da zadrže pristup gorivu kao alternativu. Sa plug-in hibridom, dobijate najbolje od oba sveta – električno vozilo za gradsku vožnju i hibridno za otvorene puteve.
• Mild (majld) hibrid. Ovi „umereni“ hibridni automobili imaju električne sisteme koji pokreću pogonski sklop, što ih čini nešto štedljivijim od svojih benzinskih pandana, ali manje štedljivim od drugih hibridnih tipova. Oni koriste regenerativno kočenje za punjenje baterije, a električni motor se obično aktivira tokom gradske vožnje (pruža više obrtnog momenta pri malim brzinama), dok benzinski motor preuzima glavnu reč na auto-putu.

Prednosti hibridnih vozila

Vožnja hibridnog automobila može biti odličan izbor, ako želite da smanjite potrošnju goriva, imate manje problema sa tekućim održavanjem i tokom dužeg vremena zadržite dobru preprodajnu vrednost. Iako su hibridni automobili daleko od savršenih, oni su takođe dobra opcija za one koji još nisu spremni za potpuno električno vozilo. U sledećim pasusima ističemo neke od glavnih prednosti hibridnih automobila:

Troše manje goriva

Ako razmišljate o hibridu, verovatno ste već razmotrili prilično očiglednu prednost: manju potrošnju goriva i skromniju emisiju štetnih gasova. Sa hibridnim automobilom možete računati na potrošnju od samo tri litre goriva na 100 kilometara, i to u gradskim uslovima. Ne računajući potpuno električne automobile, ne postoje konvencionalna vozila sa manjom potrošnjom. Hibridi takođe obično imaju duži ukupan domet, tj. sa punim rezervoarom mogu da vežu znatno više kilometara bez dopunjavanja. Uz to, plug-in hibrid bi mogao dodati još više fleksibilnosti, jer omogućava vožnju isključivo na račun elektromotora. Međutim, nije jednostavno proceniti koliko se tačno goriva može uštedeti, jer to u velikoj meri zavisi od uslova i stila vožnje. Pored uštede na benzinu, mnoge države – uključujući i našu – nude različite olakšice i subvencije na kupovinu hibridnih automobila (vidi antrfile ispod teksta).

Održavanje može biti manje skupo

Jedna od ključnih prednosti hibridnih automobila je to što im je potrebno manje održavanja. Hibridi imaju manje pokretnih delova i ne zahtevaju isti nivo redovnog održavanja kao automobili na tečna goriva (istovremena eksploatacija dva motora ujedno znači i manje habanja). Pored toga, hibridni automobili se često isporučuju sa dužim garancijama, pa je i jeftino održavanje u ovlašćenom servisu  duže na meniju. Sam servis jeste nešto skuplji nego za klasična vozila, ali manje kvarova na vozilu i duža garancija na prateće delove potiru ove troškove. (*Studija američkog Ministarstva energetike pokazala je da održavanje automobila na tečna goriva košta oko 10 centi po milji, dok održavanje hibrida košta 9 centi po milji. Prema ovom istraživanju, električna vozila imaju najniže troškove održavanja od samo 6 centi po milji).

Hibridni automobili često imaju veću preprodajnu vrednost

Ako želite automobil koji uspešno izdržava test vremena kada je u pitanju tržišna vrednost, hibridni automobil može biti pravi izbor. Ova vozila nameću veće početne troškove, ali dobar deo uloženog novca može da se povrati bez mnogo muke.

Imaju bolji ekološki profil

Tipično putničko vozilo emituje 4,6 metričkih tona ugljen-dioksida godišnje, plus druge zagađivače kao što su metan i azotni oksidi – gasove staklene bašte koji doprinose globalnom zagrevanju. Hibridni automobili takođe emituju štetne gasove, ali u znatno manjoj količini: emisija štetnih gasova može biti i do 50% manja u odnosu na klasične „dimnjake“ na točkovima. Naravno, ni električna energija koja se koristi za pokretanje hibridnih vozila nije sasvim „čista“ i u većem procentu podrazumeva sagorevanje fosilnih goriva u procesu proizvodnje (srećna okolnost je da sve više struje dobijamo iz obnovljivih izvora, mada će još dosta vode proteći Savom i Dunavom dok električna energija postane sasvim „zelena“).

Nude veći domet i od električnih i od klasičnih automobila

Jedan od najvećih nedostataka potpuno električnih vozila je tzv. anksioznost dometa, odnosno strah da nećete imati dovoljno energije da pređete rastojanje od jedne do druge stanice za punjenje. Sa hibridnim vozilom ovih briga neće biti: kada se baterija isprazni, automobil će preći na gorivo, ostavljajući dovoljno mogućnosti za dopunjavanje jednog ili drugog rezervoara (ili ćete svoj plug-in hibrid dopuniti kod kuće dok se na brojilu vrti „jeftina“ struja, po ceni od dve pakle cigareta, na mesečnom nivou).

Hibridni automobili su tihi

Hibridni automobili su mnogo tiši od tradicionalnih vozila, zahvaljujući električnim motorima, ali i manjem naprezanju SUS agregata. Ova vozila su ponekad toliko tiha da ih proizvođači moraju učiniti glasnijima kako bi se uskladili sa propisima koji zahtevaju da i hibridi i električna vozila pri određenim brzinama ispuštaju dovoljno snažan zvuk, iz bezbednosnih razloga naravno.

Nedostaci hibridnih vozila

Evo i nekoliko stvari koje treba da imate na umu kada uporedite konvencionalni automobil sa hibridnim modelom.

Veća početna ulaganja

Hibridni automobili obično koštaju više od svojih klasičnih pandana ili drugih uporedivih alternativa na tečna goriva. Razliku u ceni je moguće ublažiti uštedom goriva (gledajući na duge staze), a tu su i državni podsticaji koji mogu donekle da olakšaju kupovinu.

Performanse mogu biti ispod očekivanja

Hibridni automobili uglavnom imaju manju snagu od klasičnih modela zbog manjih motora, čija kombinovana snaga obično ne prelazi snagu benzinskog motora. Ovo može biti problem za vozače kojima je potreban automobil koji žustro ubrzava ili može da „potegne“ teške terete. Tu je i dodatna masa uzrokovana baterijom, koja pride i zauzima više prostora u prtljažniku. Konačno, hibridni automobil nema smisla voziti velikom brzinom, jer se time obesmišljava ideja korišćenja električne energije (pri velikim brzinama elektromotor nema toliku ulogu). S druge strane, mnogi hibridni automobili novijeg datuma nude više snage, tako da problem sa performansama možda nećete imati ako planirate da kupite nov automobil.

Kada zatreba servis, on može biti skuplji

Kao što smo spomenuli, hibridni automobili obično zahtevaju manje redovnog održavanja od automobila koji koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Međutim, kada dođe vreme za servisiranje, troškovi mogu biti pozamašni, naročito ako treba zameniti bateriju – zamena dotrajale ili oštećene baterije može da košta i nekoliko hiljada evra. Takođe, hibridna vozila su prepuna složenih komponenti, od velikih visokonaponskih baterija i invertera do električnih motora i modifikovanih sistema hlađenja. Ne samo da ovi složeni mehanizmi mogu da poskupe popravke, već se javlja i problem što nemaju svi mehaničari opremu i znanje da ih pravilno poprave.

Kada je o baterijama reč, većina proizvođača hibridnih automobila nudi garanciju od osam do deset godina – duže od garancije za celo vozilo. Pri tome, baterije su dizajnirane da traju više od 200.000 kilometara, pod uslovom da se pravilno održavaju.

Da li je to za mene?

Pri donošenju odluke o kupovini hibridnog automobila treba analizirati svoje vozačke navike i budžet. Ako ste često za volanom i vidite prostor za uštedu novca na troškovima goriva, onda bi hibridni automobil mogao da bude dobro rešenje. S druge strane, ako ne prelazite mnogo kilometara ili imate ograničen budžet, tradicionalni automobil je verovatno bolji izbor. Takođe, važno je i temeljno istražiti različite modele i cene pre konačne odluke. Uporedite različite modele i funkcije da biste utvrdili koji najbolje odgovara vašim potrebama.

Svakako sagledajte i pomenute prednosti i mane u smislu nekakve dugoročne isplativosti. Ako potrebe za jeftinijom eksploatacijom na račun niže potrošnje goriva i ekološka svest zasenjuju bojazan od visoke cene, potencijalno skupih kvarova i mogućih problema sa dostupnošću delova i višim troškovima popravke, odgovor na pitanje koji auto da kupim sasvim je jasan: hibridni ili električni automobili, kako se to danas popularno kaže – nemaju alternativu.