Vozači uvek imaju sijaset pitanja i potpitanja u vezi sa svojim automobilima, a odgovore pronalaze na najrazličitijim mestima. U trećem delu priče o vozačkim nedoumicama izdvojili smo još nekoliko pitanja koja se često postavljaju u radionicama, na forumima, u krugu prijatelja, na društvenim mrežama...
Čini se ponekad da se broj problema u vezi sa automobilima praktično ne može svesti na konačnu vrednost – katkad izgleda kao da odgovor na jedno rađa dva nova pitanja (zato smo im već posvetili ne jedan, nego dva teksta na našem blogu, obrađujući ih i kroz brojne sezonske teme). Ove nedoumice su često praćene nepotpunim ili dvosmislenim objašnjenjima, a nije retkost ni da se mišljenja različitih stručnjaka o jednom istom problemu ne poklapaju, ili pak sasvim razlikuju. Bilo kako bilo, jedino što nam preostaje jeste da se što bolje upoznamo sa svojim vozilom i informišemo o mogućim rešenjima sakupljajući iskustva drugih vozača.
Da li isključivanje klimatizacije pre gašenja motora produžava životni vek klima-uređaja?
Kao vlasnici automobila, često tražimo načine da produžimo životni vek automobila i njegovih delova, uključujući dragoceni sistem za klimatizaciju (A/C). Jedno uvreženo mišljenje sugeriše da se isključivanjem klima-uređaja pre gašenja motora može produžiti njegov životni vek. Trač ili istina?
Argument iza isključivanje klima-uređaja pre motora ukorenjen je u konceptu redukcije opterećenja komponenti sistema. Zagovornici ove prakse sugerišu sledeće: kada klima-uređaj radi dok je motor još uvek u pokretu, kompresor podleže iznenadnom gubitku snage kada se motor isključi, što potencijalno može da izazove njegovo prevremeno habanje. Međutim, iako zvuči logično da bi nagli gubitak struje mogao da naškodi sistemu za klimatizaciju, savremena dizajnerska rešenja u dobroj meri ublažavaju nepovoljne efekte. Naime, proizvođači automobila koriste različite mehanizme (npr. sistem kvačila) da odvoje kompresor od motora kada je klima-uređaj isključen, sprečavajući preterano opterećenje komponenti. Ovi mehanizmi obezbeđuju da sistem bude zaštićen čak i kada se motor ugasi dok klima-uređaj još uvek radi.
Umesto da se fokusirate samo na tajming isključivanja, korisnije je razmotriti pravilnu upotrebu klima-uređaja i dobre prakse njegovog održavanja. Usredsredite se na pravilno korišćenje i održavanje klima-uređaja kako biste mu obezbedili dugovečnost. Praćenjem preporučenih smernica i redovnim održavanjem, možete osigurati da sistem za klimatizaciju u vašem automobilu funkcioniše efikasno tokom dužeg niza godina.
Zašto automobili sa modifikovanim sistemom izduvnih gasova povremeno ispuštaju zvuke pucanja, posebno kada se vrši promena u niži stepen prenosa radi kočenja motorom?
Kada automobil prelazi u nižu brzinu tokom kočenja motorom, ispod haube se dešava prava simfonija različitih procesa. Pojavu „pucanja“ u tom slučaju većina pripisuje tzv. backfire fenomenu (koji nastaje kada se nesagorelo gorivo zapali u izduvnom sistemu), ali zapravo se radi o naknadnom paljenju (afterfire), koje nastaje kao odgovor izduvnih gasova na visoke temperature.
Dakle, zašto se čuje pucketanje, naročito kod automobilima sa modifikovanim auspuhom? Ovi izduvni sistemi obično imaju šire cevi i prigušivače. To ponekad dovodi do nepotpunog sagorevanja, odnosno većeg količine nesagorelog goriva u smeši izduvnih gasova (zato se često govori kako ne treba preterivati sa prečnicima cevi jer to dovodi smanjivanja pritiska u izduvu i izvlačenja veće količine gorivne smeše iz cilindara – a to se nekada manifestuje i smanjenjem snage na nižim obrtajima). Kada se automobil koči motorom, kompresija motora počinje da usporava vozilo. Prebacivanje u nižu brzinu tokom ovog procesa može ubaciti više vazduha u motor, stvarajući bogatiju mešavinu vazduha i goriva. Kako ova bogata mešavina lako pronalazi put do vrelih izduvnih cevi, visoka temperatura i preostali kiseonik stvaraju sve uslove za paljenje smeše. I voilà, eto pucketanja!
Pravilno podešavanje motora, koje uključuje podešavanje odnosa vazduha i goriva (uloga lambda-sonde), odnosno vremena paljenja, može ili da smanji ili da potpuno eliminiše ove zvukove, ako već nekome smetaju (motor uglavnom ne trpi nikakvu štetu).
Koja je razlika između običnog i SRS vazdušnog jastuka?
Vazdušni jastuci, „obični“ i SRS (Supplemental Restraint Sistem) dizajnirani su da se naduvaju u slučaju sudara kako bi zaštitili putnike u automobilu u slučaju saobraćajne nezgode. Klasični vazdušni jastuci su napravljeni tako da se naduvaju u slučaju umerenog do teškog frontalnog sudara. Dizajnirani su da se aktiviraju pri određenoj brzini i nisu opremljeni senzorima koji mogu da procene ozbiljnost sudara.
S druge strane, SRS vazdušni jastuci su opremljeni senzorima koji detektuju intenzitet sudara (promene brzine kretanja u jedinici vremena) i u skladu sa tim aktiviraju vazdušne jastuke. Pored toga, SRS vazdušni jastuci se mogu naduvati mnogo brže od običnih vazdušnih jastuka, pružajući bolju zaštitu. Takođe, SRS vazdušni jastuci su predviđeni da rade usaglašeno sa sigurnosnim pojasevima. Sigurnosni pojasevi su primarni bezbednosni sistem u vozilu, a SRS jastuci samo dopunjuju njihovu funkciju, ne zamenjujući ih u potpunosti. Obični vazdušni jastuci, s druge strane, ne rade sinergistički s pojasevima i dizajnirani su da obezbede efekat amortizacije u slučaju sudara bez ikakvih preduslova.
Zašto se moj auto pregreva? Ništa ne curi, nivo ulja je u redu, rashladna tečnost takođe. Ako dozvolim da temperatura poraste, ispod haube se pojavljuje para, dok iz auspuha ne izlazi nikakav beli dim.
Dežurnih krivaca ovakvo ponašanje motora ima više. Najpre, moguće je da se termostat ne otvara, da pumpa za vodu ima korodirano radno kolo, ventilator hladnjaka možda ne radi ili sistem za hlađenje ima vazduha u sebi i treba ga isprazniti. U praksi se često nalazi tzv. vazdušni džep koji može da dovede do pregrevanja sistema, a predstavlja kvar koji se rešava veoma brzo i jednostavno. Takođe, i hladnjak može da otkaže poslušnost ili da se u njemu pojave začepljenja unutar cevi, koja onemogućavaju normalno cirkulisanje antifriza kroz rebra za hlađenje.
Da li vožnja bez prethodnog zagrevanja motora uzrokuje nekakvu štetu?
Stav u odnosu na zagrevanje motora menjao se tokom vremena, paralelno sa napretkom tehnologije projektovanja i izrade motora. Ranije je dominirala ideja da se motoru dozvoli da duže vreme radi u praznom hodu pre početka vožnje; međutim, moderni motori koriste kvalitetnije materijale i maziva koji smanjuju potrebu za opsežnim zagrevanjem. Sada je kratak period mirovanja od tridesetak sekundi obično dovoljan da se osigura pravilna cirkulacija motornog ulja i da se osnovni sistemi i delovi motora pokrenu u optimalnom režimu.
Međutim, postoji i zrno istine u pređašnjem gledištu. Naime, kada je motor sasvim hladan, ulje u njemu postaje gušće, što znači da možda neće obezbediti najefikasnije podmazivanje od samog početka. Ovo potencijalno može dovesti do fenomena poznatog kao abrazivno habanje, gde usled trenja između delova motora bez optimalnog podmazivanja, postepeno akumuliraju sitna oštećenja. Pored toga, tokom prvih nekoliko minuta rada, efikasnost sagorevanja možda neće biti najbolja jer motor radi sa bogatijom gorivnom smešom. S druge strane, produženi periodi zagrevanja u praznom hodu takođe izazivaju negativne efekte: dolazi do nakupljanja ugljenika i smanjenja ukupne efikasnosti motora.
Dakle, koji je najbolji pristup? Ključ je u dobroj ravnoteži: kratak period mirovanja može da pomogne da se motor malo prilagodi. Kada budete spremni da krenete, bilo bi dobro da vam tokom prvih nekoliko minuta noga na gasu bude lakša, odnosno da se uzdržavate se od naglih ubrzanja i velike brzine, sve dok motor ne dostigne svoju optimalnu radnu temperaturu. Inače, moderni automobili su dizajnirani tako da se brže zagrevaju dok su u pokretu, što je odlična vest i za efikasnost mašine i za životnu sredinu.
Koliki je životni vek 3-cilindričnih motora ako je pravilno servisiran i održavan? Rečeno mi je da su to bezvezni motori i da ih treba izbegavati.
Kao i kod svakog drugog motora, dugovečnost trocilindričnih agregata najviše će zavisiti od toga koliko se dobro brinete o njima. Redovno održavanje je ključno. Kao i svaki drugi motor, „trocilindraši“ zahtevaju pravovremenu zamenu ulja (odnosno mali servis), koja obezbeđuje pravilno podmazivanje i sprečava habanje delova. Takođe je neophodno dobro paziti na sistem za hlađenje, koji pomaže u sprečavanju pregrevanja, što je neprijatelj broj jedan za svaki motor. Kada su u pitanju svećice, obavezno ih menjajte u preporučenim intervalima kako bi se očuvala efikasnost motora i obezbedio optimalan rad. Što se tiče buke, iako je istina da neki 3-cilindrični motori mogu biti malo glasniji, to nije pravilo: na buku mogu uticati različiti faktori, uključujući dizajn motora i kvalitet proizvodnje.
Što se dugovečnosti tiče, pažljivo održavan 3-cilindrični motor može sa lakoćom da pređe preko 500.000 kilometara, što znači da će biti više nego pouzdano rešenje za duga putovanja. Sve u svemu, radni vek motora nije određen brojem cilindara već kvalitetom izrade i savesnim ophođenjem vlasnika. Naravno, dosta toga zavisi i od ranih uslova, kao što su: brzina, opterećenje, hladni startovi, visoke i niske temperature, kvalitet ulja/rashladne tečnosti, kvalitet rezervnih delova, filtera i tečnosti itd.
Da li je rashladnu tečnost neophodno menjati? Šta će se dogoditi ako to ne uradim?
Rashladne tečnosti ne štite motor samo od pregrevanja, one takođe pružaju zaštitu od korozije, pomažu u podmazivanju pumpe za vodu, sprečavaju zamrzavanje... Mnoge od ovih funkcija znatno su potpomognute aditivima u rashladnoj tečnosti. Ovi aditivi se vremenom raspadaju i efikasnost rashladne tečnosti se smanjuje. Zamena rashladne tečnosti prema odgovarajućem rasporedu je zato itekako važna za dugovečnost motora.
Ako ne promenite rashladnu tečnost, motor bi mogao da se suoči sa problemom pregrevanja, što neizbežno dovodi do oštećenja kritičnih komponenti motora, pa čak i do potpunog otkazivanja motora. Korozija i rđa unutar sistema za hlađenje dovešće do curenja i smanjene efikasnosti hlađenja, sa istim posledicama. Na kraju, dotrajala rashladna tečnost neće pružiti adekvatnu zaštitu od smrzavanja na niskim temperaturama ili ključanja tokom vrelih dana u saobraćajnoj gužvi.
Odgovor je, dakle, nedvosmislen: strogo pratite uputstva proizvođača za zamenu rashladne tečnosti! Redovne promene antifriza su zanemarljiva investicija u poređenju sa potencijalnim posledicama.
***
Pišite nam ako i imate pitanja na koja niste pronašli odgovore na pitanja koja vas zanimaju. Mi ćemo se potruditi da, u saradnji sa iskusnim stručnjacima, pružimo adekvatne odgovore.
