Angažovanje u onlajn automobilskim zajednicama, forumima i grupama društvenih medija omogućava vozačima da dele znanje, traže savete i povezuju se sa drugim ljudima koji baštine slična interesovanja. U novom nastavku priče o vozačkim nedoumicama prenosimo odgovore na neka od najčešćih pitanja iz „majstorskih radionica” na internetu.
Vozači često žele da saznaju više o svojim automobilima iz različitih razloga, praktičnih, bezbednosnih i ličnih. Poznavanje osnova automehanike pomaže vozačima da pravilno održavaju svoja vozila, čime im produžavaju životni vek i smanjuju verovatnoću kvarova. Takođe, znanje o osnovnim popravkama omogućava im da samostalno obavljaju neke zadatke, štedeći novac na naknadama za rad mehaničara, ali i da donose informisane odluke kada su u pitanju nabavke delova, popravke i usluge.
Poznavanje različitih bezbednosnih funkcija i razumevanje kako ih efikasno koristiti može doprineti bezbednijoj vožnji i sprečiti saobraćajne nezgode. Konačno, dobar uvid u funkcionisanje automobila može da promeni navike u vožnji koje smanjuju potrošnju goriva, kao i da omogući efikasno prevazilaženje problema u hitnim situacijama ili kada stručna pomoć nije odmah dostupna.
Da li motor treba da bude topao ili hladan kada menjate ulje?
Temperatura motora može da utiče na proces zamene motornog ulja. Međutim, idealna temperatura za zamenu ulja zavisi od specifičnih preporuka proizvođača vozila i konkretnih okolnosti:
- Zamena ulja kada je motor topao ima svojih prednosti: toplo ulje lakše teče, što mu omogućava da se potpunije isprazni iz motora. Na ovaj način može da se ukloni veći deo zagađivača iz motora.
- Kada je motor vruć obično se ne preporučuje menjanje ulja. Vruće ulje može da izazove opekotine, a visoke temperature takođe mogu učiniti da ulje brže iscuri i ne ispere nečistoće sa delova motora u dovoljnoj meri.
- Zamena ulja kada je motor hladan je takođe uobičajena praksa. Ulje možda neće teći lako kao kada je toplo, ali to je i dalje održiva opcija, jer ostavlja dovoljno vremena za taloženje krupnih nečistoća.
Poželjno je da ulje potpuno iscuri pre nego što vratite čep – toplo mazivo će se brže ispustiti u posudu za ulje, ali izvesno vreme potrebno mu je i da se ocedi iz svih elemenata sistema. Od velike je važnosti i da konsultujete uputstvo za upotrebu vozila za bilo kakva specifična uputstva proizvođača u vezi sa postupcima zamene motornog ulja.
Da li je vožnja na veoma malim obrtajima štetna?
Vožnja na veoma niskim obrtajima motora, odnosno u visokom stepenu prenosa pri malim brzinama – posebno ispod 1200 obrtaja u minuti – može imati i kratkoročne i dugoročne efekte (često se svrstava u loše navike kojima uništavamo automobil). Rad na niskom broju obrtaja u motorima sa pogonom na gas i benzin koristi se samo kada nema opterećenja obrtnog momenta, odnosno u mirovanju. Benzinski motori mogu da se oštete usled tzv. „vučenja“, koje se dešava kada se motor angažuje dok je menjač u previsokom stepenu prenosa. To dovodi do toga da motor radi pod velikim opterećenjem, što dovodi do naprezanja brojnih komponenti pogonskog sklopa: najviše stradaju ležajevi klipnjače i ležajevi radilice, ali i pogonski lanac, odnosno kaiš, plivajući zamajac, kao i površine ležaja, jer se pritisak u uljnom sistemu zasniva na broju obrtaja u praznom hodu. Bez adekvatnog pritiska ulja, odnosno broja obrtaja radilice, rizikuje se suboptimalno podmazivanje delova motora. Ovo se obično dešava kod dizel motora zbog njihove male brzine u praznom hodu, ali ni benzinski nisu sasvim imuni na ovaj problem (uljna pumpa se oslanja na kretanje motora).
Za detaljnija razmatranja u računicu treba uvrstiti i sledeće parametre:
- Veličina motora. Postoje motori koji razvijaju ogroman obrtni moment već na 1200 obrtaja u minuti, tako da se ovaj broj obrtaja praktično nalazi u opsegu obrtnog momenta.
- Benzinski ili dizel motor. Ako je u pitanju veliki dizel, ovaj broj obrtaja može biti tačno u sredini opsega obrtaja.
- Temperatura vazduha. Toplo ili hladno vreme utiče na to koliko snage ima motor, odnosno koliko se efikasno hladi.
- Opterećenje. Ovo je verovatno najvažnija stavka. Ako automobil samo krstari ravnim autoputem, a potreban je vrlo mali gas, onda će 1200 obr/min biti idealno. Na usponu to već može biti problem, pa je potrebno prebaciti u niži stepen prenosa kako bi se smanjilo opterećenje.
Vožnja na niskim obrtajima tokom dužeg perioda može da utiče i na efikasnost katalizatora i dovede do povećanja emisije izduvnih gasova. Takođe, i efikasnost pumpe za vodu opada. To će se odraziti na ukupne performanse izduvnog sistema.
Koji su najčešći problemi kod starijih automobila?
Stariji automobili suočavaju se sa dve osnovne grupe problema koje treba imati na umu kada se kupuje auto. Prva je habanje usled korišćenja: kao i svaka mašina, što se više koristi, više se i troši. U mehaničkom smislu to se prevashodno odnosi na ležajeve u točkovima, diferencijalima, motoru. Ležajevi snižavaju trenje metalnih komponenti koristeći male kotrljajuće cilindre ili kuglice obložene masnoćom. Tokom vremena dolazi do habanja ležajeva i progresivnog gubitka funkcije oni postaju neuredni, grubi i istrošeni. Treba uvažiti i činjenicu da će se posle hiljada radnih sati i milijardi ciklusa rotacije i najbolje napravljen i održavan motor degradirati.
Drugu grupu faktora koji rade protiv vremešnih automobila čine hemijski elementi i drugi faktori sredine. Kiseonik isušuje zaptivke u motoru, čineći ih krtim i sklonim pucanju. To za posledicu ima curenje tečnosti u automobilu: iz motora curi ulje, iz menjača tečnost za menjač, takođe iz diferencijala, hladnjaka... Takođe, zaštitne trake oko karoserije automobila počinju da dopuštaju vlagu u unutrašnjosti vozila, što dovodi do rđe. Sunčeva svetlost bledi i razređuje boju, dovodeći do njenog pucanja i otpadanja. Bez zaštitne boje čelik postaje sklon rđanju.
Zbog svega navedenog redovno održavanje vozila je od najveće važnosti. Ono uključuje mali servis, veliki servis, redovne kontrole sistema izduvnih gasova, kočionog sistema i upravljačke grupe, kao i pravovremenu zamenu zaptivaka, cevi i creva i popravke oštećenja na karoseriji. Održavanje adekvatne higijene vozila se podrazumeva.
Mehaničar je proveo nekoliko sati pokušavajući da popravi moj auto i u tome nije uspeo. Ne želi ništa da naplati. Da li da mu ponudim novac za utrošeno vreme?
Da, definitivno mu treba ponuditi nekakvu nadoknadu. Jer, čak i obrazovan, visokokvalifikovan mehaničar neke probleme ne može da reši iz prvog pokušaja. Međutim, iako nije rešio problem, njegovi napori da ga dijagnostikuju isključili su brojne moguće uzroke. To će vam svakako uštedeti novac u nastavku procesa popravke.
Dok je radio na vašem automobilu, vaš mehaničar je pretrpeo izvesne materijalne gubitke jer nije mogao da se posveti potencijalno profitabilnim intervencijama na drugom automobilu. Vaš mehaničar je bio dovoljno vešt da pokuša da dijagnostikuje problem i dovoljno iskren da vam prizna da nije pronašao uzrok. Mogao je da pretpostavi uzrok i da zamenjuje komponente o vašem trošku dok se ne otkrije uzrok. To što to nije uradio svedoči o njegovoj iskrenosti i dobroj nameri.
Imati dobar odnos sa mehaničarom od poverenja je itekako vredno truda. Ako gajite odnos međusobnog uvažavanja, poštujete i kompenzujete utrošeno vreme, računajte da će vam se to u budućnosti itekako isplatiti.
Da li pun gas oštećuje motor?
Zapravo, davanje „punog gasa” ponekad je dobro za motor. Mnogi automehaničari predlažu da se motor s vremena na vreme „protegne” na auto-putu, tako što će se naglim ubrzavanjem podići nivo obrtaja do nekih 1000 obrtaja ispod crvene linije na obrtomeru. Važno je samo sačekati da motor prethodno postigne radnu temperaturu, za šta je dovoljno tridesetak minuta uobičajene vožnje (ulje treba da bude potpuno zagrejano). Takođe, pokušajte da to uradite tokom jutarnjih sati ili kada temperatura ne prelazi dvadesetak stepeni (ali ni kada nije ispod nule), jer se time stiču uslovi za formiranje optimalne gorivne smeše i dobro sagorevanje. Nakon što ovo uradite dva do tri puta, primetićete da motor radi glatko i ravnomerno u praznom hodu. To se dešava zbog pojačanog sagorevanja naslaga ugljenika, vlage i nakupljenih kiselih produkata koje nastaju tokom eksploatacije motora u suboptimalnim uslovima.
***
Pišite nam ako i imate pitanja na koja niste pronašli odgovore na pitanja koja vas zanimaju (svakako pogledajte i pitanja koja smo obradili u prvom, drugom i trećem nastavku). Mi ćemo se potruditi da, u saradnji sa iskusnim stručnjacima, pružimo adekvatne odgovore.
Najizazovnije popravke automobila
Određene popravke automobila mogu da budu naročito izazovne, odnosno da zahtevaju napredne tehničke veštine, specijalizovane alate i „masno” iskustvo. U neke od najizazovnijih automehaničarskih intervencija svrstavaju se sledeće:
Restauracija motora: Popravka ili rekonstrukcija motora uključuje dobro poznavanje zamršene konstrukcije komponenti motora, precizna merenja i pažljivo sastavljanje. Često zahteva specijalizovane alate i „šesto čulo” u dijagnostici raznorodnih problema.
Popravka menjača: Popravljanje ili rekonstrukcija sistema za prenos snage je složen zadatak. Uključuje rad sa komplikovanim zupčanicima, kvačilima i hidrauličnim sistemima. Pravilna dijagnoza i razumevanje principa rada menjača su i ovde od ključne važnosti.
Problemi sa električnim sistemom: Rešavanje i rešavanje problema sa električnim i elektronskim instalacijama može biti izazovno zbog komplikovanog ožičenja i raznih elektronskih komponenti u modernim vozilima. Problemi sa ECU (centralnim procesorom) ili drugim kontrolnim modulima mogu biti posebno teški za dijagnostiku i popravku.
Popravke sistema vešanja i upravljanja: Zamena ili popravka komponenti u sistemu za oslanjanje i upravljanje zahteva dobro razumevanje geometrije. Preciznost je ključna, a neadekvatne popravke mogu dovesti do problema sa upravljanjem i ugroziti bezbednost.
Popravke sistema goriva: Otklanjanje problema u sistemu za dovod goriva, kao što je neispravan injektor za gorivo ili pumpa goriva, može biti vrlo neugodan izazov. Zahteva poznavanje sistema za ubrizgavanje goriva, ispitivanje pritiska goriva i sposobnost bezbednog rada sa zapaljivim materijama.
Remont kočionog sistema: Rekonstrukcija ili remont kočionog sistema uključuje rad sa hidrauličnim komponentama, čeljustima, diskovima i kočionim pločicama. Preciznost je ključna da bi se obezbedile odgovarajuće performanse kočenja i potrebna bezbednost.
Popravke sistema klima uređaja: Dijagnostikovanje i popravka problema u sistemu klimatizacije zahteva poznavanje rashladnih sistema, kompresora, kondenzatora i isparivača. Takođe uključuje bezbedno rukovanje rashladnim sredstvima.
Popravke diferencijala i pogona: Popravka ili rekonstrukcija diferencijala ili rešavanje problema u pogonu uključuje rad sa zupčanicima, ležajevima i drugim komponentama. Precizna podešavanja i pravilno zatezanje su neophodni.
Popravke karoserije i farbanja: Obnavljanje karoserije vozila nakon sudara ili rešavanje problema sa rđom zahteva veštine u izradi i modifikaciji limarije, zavarivanju i farbanju. Postizanje besprekorne završne obrade i podudaranja boja može biti posebno izazovno sa aspekta estetike.
Popravke hibridnih i električnih vozila: Rad na hibridnim i električnim vozilima uključuje rad sa visokonaponskim sistemima, baterijama i složenim elektronskim komponentama. Za bezbedne popravke neophodna je specijalizovana obuka i oprema.
Navedene intervencije često prevazilaze osnovne zadatke održavanja i zahtevaju kombinaciju znanja, veštine i iskustva. Zato je važno prepustiti ih profesionalnim mehaničarima koji imaju potrebnu stručnost i odgovarajuće alate.
