Budućnost električnih vozila

Broj medijskih članaka o električnim vozilima u poslednje vreme beleži eksponencijalni rast. Ova tema obrađuje sa se na sve moguće načine – laički i stručno, objektivno i pristrasno, često iz pozicije sučeljenih stanovišta, ponakadponekad garnirana protivrečnim informacijama koje unose nepotrebnu zabunu u već prilično kompleksnu tematiku. Činjenica je, međutim, da je afirmacija tehnologije električnih automobila nepovratno krenula napred, te i nama ne prostajepreostaje ništa drugo nego – da se vežemo i uživamo u vožnji.

Električna vozila (EV) pojavila su se kao konsolidaciona sila u automobilskoj industriji, nudeći održivu alternativu tradicionalnim vozilima sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS). Globalno rastuća popularnost ove teme posledica je kombinacije više faktora. Najpre, povećanje ekološke svesti i hitna potreba za rešavanjem klimatskih promena su istakli su EV kao čistiju alternativu tradicionalnim vozilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, koja emituju značajne znatne količine tzv. gasova staklene bašte.

Istovremeno, tehnološki napredak u konstrukciji i efikasnosti baterija, dometu i infrastrukturi za punjenje učinio je električna vozila praktičnijim i privlačnijim za širu publiku. Dalje, državni propisi i podsticaji promovišu usvajanje EV kroz subvencije, poreske olakšice i strožije propise o emisijama štetnih materija. Pored toga, glavni igrači u automobilskoj industriji uveliko ulažu u razvoj i plasman električnih vozila, dodatno ojačavajući svoje pozicije na globalnom tržištu. Ova kombinacije ekološke, tehnološke, regulatorne i tržišne dinamike dovela je EV u prvi plan medijske pažnje, zahvaljujući čemu budućnost električnih vozila postaje sve relevantnija.

Koji su ključni faktori koji oblikuju budućnost električnih vozila? To je, pre svih, tehnološki napredak u razvoju baterija i punjača, koja u najvećoj meri određuje brzinu razvoja i implementacije nove tehnologije. Takođe, i tržišne trendove, regulatorne okvire i šire društvene implikacije treba posmatrati kao važan faktor koji trasira rasprostranjeno prihvatanje električnih vozila.

Tehnološki napredak

Jedan od najkritičnijih aspekata razvoja EV je tehnologija baterija, koje najviše utiču na performanse, domet i cenu ovih vozila. Tokom protekle decenije, značajan napredak u tehnologiji litijum-jonskih baterija doveo je do poboljšanja "„gustine" “ skladištenja električne energije, brzine punjenja i ukupnog smanjenja troškova eksploatacije. Gledajući korak dalje, solid-state baterije su pred vratima, spremne da označe sledeći veliki proboj. Ove baterije zamenjuju tečni elektrolit koji se nalazi u tradicionalnim litijum-jonskim baterijama čvrstim materijalom, koji dodatno povećava gustinu uskladištene energije, smanjuje vreme punjenja i poboljšava bezbednost. Komercijalne primene ove tehnologije očekuju se u narednoj deceniji.

Budućnost električnih vozila je takođe je usko povezana sa razvojem robusne i široko rasprostranjene infrastrukture za punjenje baterija. Anksioznost zbog ograničenog dometa ili strah od pražnjenja baterije bez pristupa stanici za punjenje, ostaje značajna prepreka za šire usvajanje koncepta električnog vozila. Da bi se ovo rešilo, državne i privatne kompanije ulažu značajna sredstva u širenje mreža za punjenje, forsirajući posebno ultrabrze punjače, koji obezbeđuju domet od blizu 500 kilometara za manje od 30 minuta punjenja. Za razliku od država Evropske unije, Srbija još nema razvijenu mrežu javnih punjača – za sada ih je oko 150, a potrebno je više od 5000 da bi se obezbedila zadovoljavajuća mobilnost, procenjuju stručnjaci.

Tehnologija autonomne vožnje je još jedna oblast u kojoj se očekuje da će EV prednjačiti. Električna vozila su veoma pogodna za integraciju sa naprednim sistemima za pomoć vozaču i mogućnostima potpuno autonomne vožnje zbog svoje arhitekture i manjeg broja pokretnih delova u poređenju sa SUS vozilima. Kompanije kao što su Tesla, Waymo i General Motors prave značajne korake u ovoj oblasti, sa ciljem da stvore samovozeće automobile koji mogu da smanje učestalost saobraćajnih nezgoda, poboljšaju protok saobraćaja i pruže veće mogućnosti osobama sa invaliditetom i onima koje koji ne mogu samostalno da upravljaju vozilom.

Tržišni trendovi

Potražnja za električnim vozilima je u stalnom porastu, čemu doprinosi kombinacija tehnoloških poboljšanja, državnih podsticaja i rastuće svesti o pitanjima životne sredine. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), broj električnih automobila na putu je premašio 10 miliona u 2020. godini, a očekuje se da će taj broj eksponencijalno rasti u narednim godinama. Procenjuje se da će do 2030. godine postojati preko 145 miliona električnih automobila širom sveta, što će činiti 7% globalnog voznog parka. U ovom trenutku, liderska pozicija po udelu električnih automobila u ukupnom broju prodatih novih automobila pripada Norveškoj, gde čak 94 odsto prodatih novih automobila koristi električne motore kao glavni pogon. Na putevima u Srbiji saobraća tek nešto više od 3500 električnih vozila, odnosno nešto više od jedan odsto.

Cena električnih vozila se postepeno smanjuje, tako da ona postaju dostupnija širem krugu potrošača. Obim proizvodnje baterija, napredak u proizvodnim procesima i povećana konkurencija među proizvođačima automobila doprinose ovom trendu. Bloomberg predviđa da će početni troškovi električnih vozila dostići paritet sa SUS vozilima do sredine 2020-ih.

Tržište električnih vozila se diverzifikuje, a proizvođači automobila nude širok spektar modela koji će zadovoljiti različite potrebe potrošača. Od kompaktnih automobila kao što je Nissanov Leaf do luksuznih SUV-ova kao što je Audi e-tron i sportskih automobila visokih performansi poput Porsche Taycana, postoji električno vozilo za svaki tip vozača. Ova raznovrsnost je ključna za privlačenje kupaca.

Regulatorni okviri

Mnoge države širom sveta sprovode različite podsticajne mere za poboljšanje prodaje električnih vozila. Ove mere uključuju poreske kredite, rabate i grantove za kupovinu električnih vozila, kao i subvencije za razvoj infrastrukture za punjenje. Na primer, američka savezna vlada nudi poreski kredit do 7500 dolara za kupovinu električnog vozila, dok zemlje poput Norveške pružaju velikodušne podsticaje, kao što su oslobađanje od poreza na kupovinu i smanjene naknade za putarinu. Subvencija za kupovinu u Srbiji trenutno je 5000 evra, dok u Hrvatskoj ona dostiže 9000 evra. Austrija kupce hibridnih i električnih vozila oslobađa poreza (PDV) i daje podsticaj od 5000 evra. U Nemačkoj su kupci električnih i hibridnih automobila oslobođeni plaćanja registracije tokom 10 godina. Holandija ne ubira poreze ni po kakvim osnovama za električna vozila.

Strožiji propisi o emisiji štetnih gasova takođe podstiču prelazak na električna vozila. Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije ugljen-dioksida, zahtevajući od proizvođača automobila da značajno smanje prosečne emisije. Slično tome, zemlje poput Kine i Indije počinju da sprovode stroge standarde emisije u cilju borbe protiv zagađenja vazduha i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva. Ovi propisi primoravaju proizvođače automobila da ulažu u tehnologije električnih i hibridnih vozila kako bi ispunili ove kompleksne zahteve.

Nekoliko zemalja i gradova najavilo je planove za zabranu prodaje novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem u narednih nekoliko decenija. Na primer, Ujedinjeno Kraljevstvo ima za cilj da postepeno ukine prodaju novih automobila na benzin i dizel do 2030. godine, dok je Kalifornija datirala ovaj cilj na 2035. godinu. Ove zabrane šalju jasan signal automobilskoj industriji i potrošačima da je budućnost transporta električna. Istini za volju, ovi planovi se u mnogim situacijama čine preambicioznim. Tako je Ford priznao da je možda bio previše optimističan u svojoj politici električne tranzicije: kompanija je 2021. najavila planove da do 2030. godine čitavu flotu vozila u Evropi pretvori u električnu, ali će se takvi planovi vrlo verovatno promeniti.

Društvene implikacije

Povoljan uticaj električnih vozila na životnu sredinu jedan je od primarnih pokretača njihovog razvoja. Električna vozila proizvode nultu emisiju izduvnih gasova, smanjujući zagađenje vazduha i poboljšavajući javno zdravlje. Pored toga, kako se električna mreža sve više napaja obnovljivim izvorima energije kao što su vetar i solarna energija, ugljenični otisak električnih vozila će nastaviti da se smanjuje, dodatno ublažavajući uticaje klimatskih promena.

Prelazak na električna vozila donosi i značajne mogućnosti za ekonomski razvoj. Industrija električnih vozila otvara radna mesta u proizvodnji, istraživanju i razvoju i instalaciji i održavanju infrastrukture za punjenje. Štaviše, rast tržišta električnih vozila pokreće inovacije u srodnim sektorima, kao što su reciklaža baterija i skladištenje energije.

Električna vozila imaju potencijal da promovišu društvenu jednakost pružajući pristupačne i održive opcije prevoza za zajednice koje nemaju druge mogućnosti. Programi deljenja automobila i usluge prevoza koji koriste električna vozila mogu da ponude jeftina, ekološki prihvatljiva rešenja mobilnosti u urbanim sredinama, smanjujući oslanjanje na automobile u privatnom vlasništvu.

Izazovi i rešenja

Lanac snabdevanja baterijama. Lanac snabdevanja EV baterijama predstavlja nekoliko izazova, uključujući dostupnost sirovina kao što su litijum, kobalt i nikl. Obezbeđivanje održivog i etičkog snabdevanja ovim materijalima je ključno za dugoročnu održivost industrije električnih vozila. Kompanije ulažu u tehnologije recikliranja kako bi povratile vredne materijale iz korišćenih baterija i istražuju alternativne hemije koje smanjuju oslanjanje na oskudne prirodne resurse.

Infrastruktura za punjenje. Iako je postignut značajan napredak u proširenju infrastrukture punjača, potrebno je više truda kako bi se osiguralo da ona bude dostupna, pouzdana i dobro distribuirana. Ulaganjem u mreže za brzo punjenje i inovacije u bežičnom punjenju ovi izazovi bi mogli da se prevaziđu u relativno kratkom roku.

Svest potrošača. Povećanje svesti i informisanosti potrošača o prednostima električnih vozila je od suštinskog je značaja za usvajanje ove tehnologije. Zablude o dometu, vremenu punjenja i ukupnim troškovima održavanja električnih automobila može da se reši kroz ciljane marketinške kampanje, podsticaje i obrazovne programe.

***

Sudeći po aktuelnim trendovima, budućnost električnih vozila je svetla. Dalji tehnološki napredak, tržišni trendovi, transparentni regulatorni okviri najavljuju značajnu transformaciju u automobilskoj industriji. Električna vozila će postati pristupačnija i privlačnija sve većem broju kupaca. Prošle jeseni Citroen je najavio mocelmodel e-C3, čiji je italijanski rođak Fiat Grande Panda nedavno stigao u Kragujevac. Novog Twinga iz Slovenije Renault najavljuje za 2026. godine, a VW svog jeftinog takmaca planira za 2027. Čini se da se tržište polako približava eri pristupačnih električnih automobila i priprema za neki budući talas pojeftinjenja koji bi trebalo da se realizuje tokom 2026. i 2027. godine.