Benzinac ili dizelaš, pitanje je sad

Kada dođe vreme za zamenu automobila, jedno od važnih pitanja sa spiska nedoumica je: da li je pametnije preći na benzinca/dizelaša? Budući da obe vrste decenijama uspešno bitišu na tržištu i imaju izjednačen broj „navijača” u svojim taborima, izbor obično diktiraju nijanse.

U celini gledano, izbor između automobila na benzin ili dizel zavisiće od različitih faktora i ne postoji jednoznačan odgovor na pitanje „koji auto da kupim”. Odluka treba da bude zasnovana na specifičnim potrebama i preferencijama vozača, njegovim navikama u vožnji i tržišnim uslovima.

Mnogi ljudi gaje sumnje kada biraju između benzinskih i dizel automobila, najčešće zbog nesigurnosti u vezi sa troškovima, performansama, uticajem na životnu sredinu i ličnim sklonostima. U uporednim analizama najčešće se obraća pažnja na potrošnju goriva, početne troškove i preprodajnu vrednost, cenu redovnog održavanja, zakonske propise u vezi sa standardima emisije štetnih materija, uticaj na životnu sredinu...

Ovim tekstom pokušaćemo da ukažemo na neke najvažnije razlike, prednosti i mane automobila sa benzinskim, odnosno dizel agregatima.

Konstrukcijske razlike benzinskih i dizel motora

Najvažnija – ujedno i najočiglednija razlika između ova dva tipa motora sa unutrašnjim sagorevanjem je u vrsti pogonskog goriva. Drugi detalj koji pravi suštinsku razliku odnosi se na način na koji se vrši paljenje gorivne smeše. Naime, dok se kod benzinskih motora za paljenje smeše u cilindrima koriste varnice (proizvode ih svećice), dizeli se oslanjaju na kompresiju, odnosno visok pritisak koji dovodi do samopaljenja smeše (upravo ono što se kod benzinskog motora izbegava dodavanjem antidetonatorskih aditiva koji povećavaju tzv. oktanski broj goriva).

U dizel motoru koriste se brizgaljke (dizne, injektori) veoma visokog pritiska i one gorivo ubrizgavaju u cilindar kroz sitne otvore, što uz visok pritisak obezbeđuje ravnomerno rasipanje goriva u cilindru, uz efikasnije i čistije sagorevanje. Iz tog razloga dizel motori nemaju karburator niti uređaj za paljenje (paljenje smeše se ostvaruje kada se gorivo ubrizga u prethodno sabijen vazduh koji je zbog visokog pritiska zagrejan). Razlika u stepenu kompresije čini dizel motor efikasnijim, odnosno štedljivijim po pitanju potrošnje goriva, ali i nameće drugačija (skuplja) konstrukcijska rešenja koja obezbeđuju strukturnu stabilnost.

Kao posledica razlike u konstrukciji motora pojavljuju se i razlike u sledećim stavkama:

• Cena automobila: dizeli su u proseku skuplji 10 do 20 odsto. Međutim, dizel motori obično imaju duži životni vek, što tokom vremena može da uravnoteži početnu investiciju.
• Cena goriva: dizel je nešto skuplji od „običnog” benzina (početkom 2024. godine košta otprilike kao 100-oktanski benzin).
• Potrošnja goriva: dizel agregat u proseku troši manje goriva.
• Obrtni moment: dizel motor obezbeđuje lakše pokretanje i ima više snage pri nižem broju obrtaja, dok benzinac bolje „prima gas” i lakše dolazi do većeg boja okretaja, a time i do veće snage.
• Buka i vibracije: benzinac je uglavnom tiši, dok su dizeli često bučniji i proizvode veće vibracije (ova razlika nije toliko izražena kod vozila novijeg datuma).
• Obrtaji motora: dizeli rade na manjem broju obrtaja, odnosno sporije se vrte.
• Masa: benzinski motori su u proseku osetno lakši.
• Dugovečnost: zbog vrste goriva i manjeg broja obrtaja dizel agregati mogu da pređu više kilometara (dizel je viskoznije gorivo od benzina i obezbeđuje bolje podmazivanje, a i klip u cilindru prelazi manji put). Takođe, zbog robusnije konstrukcije (većeg radnog pritiska), otpornost dizela na mehanička oštećenja je bolja.
• Ekološke osobine: dizel motori u osnovi emituju više zagađivača, kao što su čestice i azotni oksidi (ali imaju i manju emisiju ugljen-dioksida). Međutim, noviji dizel motori sa naprednim sistemima za kontrolu emisije su dizajnirani da ispune stroge ekološke standarde.

Zbog svojih osobina, dizeli (novi i polovni) se više nalaze na spisku želja vozača koji prelaze veće kilometraže na otvorenim putevima, dok se za uslove gradske vožnje češće preporučuju benzinski motori (opet, i to zavisi od pređenih kilometara i režima rada – dokaz je veliki udeo dizel vozila u taksi preduzećima). Ove razlike su se, očekivano, istopile tokom razvoja novih generacija motora, kao što su i razlike u cenama njihove eksploatacije.

Održavanje i rezervni delovi

Troškovi održavanja su stavka koje sa najčešće apostrofira u korist automobila sa benzinskim motorima. Sama pomisao na integralne delove dizel motora koji u nekom trenutku mogu da otkažu poslušnost stvara jezu: turbina (turbo punjač), EGR ventil, DPF filter, dizne, plivajući zamajac, interkuler samo su neki od delova čiji cene uteruju strah u kosti. S druge strane, ovi kvarovi nisu česti kod propisno održavanih vozila, pa nije redak slučaj da lošije održavan benzinac sličnih performansi iziskuje češće posete automehaničaru i na kraju izbije više novca iz džepa.

Cena rezervnih delova za automobile sa benzinskim i dizel motorima može da varira u zavisnosti od nekoliko faktora, uključujući marku i model vozila, dostupnost delova i uslove na tržištu. Međutim, postoje neka opšta razmatranja koja treba imati na umu:

• Dizel motori često imaju komponente koje su napravljene da izdrže veća opterećenja i temperature. Dok dizel motore prati reputacija izdržljivosti, neki njihovi delovi, kao što su dizne i turbo motori, mogu biti skuplji od njihovih benzinskih kolega.
• Benzinski motori generalno imaju jednostavniji dizajn, a neke od njihovih komponenti mogu biti jeftinije u poređenju sa dizel motorima. Međutim, cena određenih delova i dalje može da varira u velikoj meri u zavisnosti od vozila.
• Razlike brenda i modela: Cena rezervnih delova može značajno da varira između različitih marki i modela vozila. Luksuzni ili premijum brendovi mogu imati skuplje delove u poređenju sa više mejnstrim brendova.
• Aftermarket delovi (koje proizvode nezavisni proizvođači) su često jeftiniji od delova proizvođača originalne opreme (OEM), tako da i izbor vrste rezervnih delova itekako figuriše u kalkulaciji troškova održavanja (više o ovoj temi pročitajte u našem tekstu o vrstama auto-delova).
• Dostupnost rezervnih delova takođe može da utiče na njihovu cenu. Delovi za popularne modele ili široko rasprostranjene brendove mogu biti dostupniji po konkurentnim cenama.

Pre nego što se odlučite između automobila na benzin i dizel, preporučljivo je da istražite specifične modele koji vas zanimaju i raspitate se o ceni rezervnih delova za ta vozila (za najpreciznije podatke možete da istražite aktuelne cene na našem sajtu). Pored toga, razgovor sa mehaničarima od poverenja ili provera onlajn foruma za iskustva vlasnika sa troškovima održavanja može da pruži dragocene uvide.

Na plin se kuva, na dizel se ore, na benzin se vozi

Ljubiteljima benzinskih motora pesnička minijatura iz podnaslova omiljeni je „argument” u komunikaciji sa poštovaocima dizela. Činjenica je, međutim, sasvim jednostavna: ne postoji loš benzinac ili dizel, već samo loše održavanje. Takođe, izbor benzinskog ili dizel motora uvek treba zasnivati na specifičnim potrebama i sklonostima:

Obrasci upotrebe. Ako prvenstveno vozite u gradskim uslovima, prelazeći manje distance tokom dana, automobil sa motorom na benzin bio bi prikladniji. Benzinski motori su generalno tiši i mirnije rade pri nižim brzinama, što ih čini idealnim za gradsku vožnju. Dizel motori svoju lepšu stranu pokazuju na auto-putevima i ekonomičniji su tokom dužih putovanja. Ako često prelazite velike udaljenosti ili vučete teške terete, dizel se nameće kao bolje rešenje.

Potrošnja goriva. Dizel motori su obično štedljiviji od benzinskih, pružajući više pređenih kilometara za isti novac. Ako vam je ušteda goriva glavni prioritet, dizel bi mogao da bude bolji izbor.

Početna cena i preprodajna vrednost. Automobili sa dizel motorima obično iziskuju veća prvobitna ulaganja od svojih benzinskih pandana. Zato razmotrite budžet i uporedite početne troškove za obe varijante. Vrednost preprodaje takođe može biti važno pitanje. Na nekim tržištima, automobili na benzin mogu da imaju bolju preprodajnu vrednost zbog nižih troškova održavanja i prodajnih cena.

Troškovi održavanja. Gledano ukupno, troškovi održavanja benzinskih automobila obično su niži od onih za dizel automobile. Benzinski motori generalno zahtevaju manje često održavanje, a delovi i usluge su obično jeftiniji.

Uticaj na životnu sredinu. Dizel motori tradicionalno emituju više azotnih oksida (NOx) i čestica nego benzinski motori. Ako ekološka pitanja svrstavate u prioritete, razmislite o uticaju svake vrste goriva na kvalitet vazduha i ukupnu emisije štetnih čestica.

Državni propisi. Proverite da li postoje državni programi ili propisi koji mogu da utiču na vašu odluku. Neke države uvode podsticajne ili represivne mere na osnovu vrste goriva koje se koristi, nivoa emisije ili drugih faktora koji utiču na životnu okolinu. Međutim, domaći kupci treba da imaju na umu i to da aktuelne mere i one koje će se primenjivati u budućnosti u razvijenim zemljama (npr. zabrana kretanja kroz centar urbanih zona, skuplje takse i slično), u našoj zemlji vrlo verovatno neće zaživeti tokom radnog veka bilo kog automobila koji kupite sada (dobar indikator validnosti ove konstatacije je i odlaganje mere o zabrani uvoza Euro 3/4 motora).

Vozačko iskustvo. Uzmite u obzir i lične sklonosti u vožnji. Benzinski motori su „glatki” i tiši u radu, i pružaju prefinjenije iskustvo vožnje. S druge strane, dizel motori nude veći obrtni moment, čineći da se osećaju snažnijim, posebno pri nižim obrtajima.

Aktuelni trendovi. Obratite pažnju i na trendove u automobilskoj industriji, kao što je sve veći fokus na električna i hibridna vozila. Ako planirate da zadržite svoj automobil tokom dužeg vremenskog perioda, razmislite o potencijalnom uticaju promene tržišnih trendova na preprodajnu vrednost.

* * *

Na kraju krajeva, odluka između benzinskog i dizel automobila zavisiće od specifičnih potreba vozača, njegovih navika i aktuelnih tržišnih uslova. Idealno je da testirate obe opcije i pažljivo procenite ukupne troškove, uključujući gorivo, održavanje i potencijalnu vrednost preprodaje. Pored toga, napredak u automobilskoj tehnologiji, uključujući hibridna i električna vozila, pruža alternativne opcije koje bi mogle biti vredne razmatranja.